Događaj
Da svetiji biti ne može
Nestrpljenje i znatiželja sa kojima je iščekivano prvo moderno hilandarsko vino – Savino Polje, utoljeni su u Podrumu Wine Art na Novom Beogradu.
Sveta srpska carska lavra manastir Hilandar predstavlja najveću svetinju i najveće blago našeg naroda, u svakom smislu. Nalazi se na Svetoj Gori Atonskoj, duhovno najmoćnijoj monaškoj državi, koja uživa određeni stepen samouprave pod okriljem bratske Grčke. Na teritoriji poluostrva posvećenog Presvetoj Bogorodici, nalazi se dvadeset manastira, od kojih samo tri ne pripadaju Grčkoj pravoslavnoj crkvi: Sveti Pantelejmon (ruski), Zograf (bugarski) i Hilandar (srpski). Manastir Hilandar spada u red najznačajnijih (pet) manastira na Atosu. Nezvanično, po snazi i uticaju, Hilandar stabilno drži drugo mesto. Svake pete godine, našem manastiru pripada pozicija protosa Svete Gore, koju je u poslednjih nekoliko decenija u dva navrata zauzimao, te sa tog položaja maestralno dejstvovao, veliki blaženopočivši Otac Mitrofan.
Da se u Svetoj srpskoj carskoj lavri od vajkada proizvodilo vino, ukazao je prisutnima g. Milivoj Ranđić, direktor Zadužbine Hilandara. Gospodinu Ranđiću je pored tekućih obaveza, kao slatki teret, pripala i briga o vinu Savino Polje. Doduše, tek sada kad je flaširano... Sektor realizacije (od vinograda do boce), u većoj meri je na sebe uzeo prof. Dr. Nebojša Marković. Pored ove dvojice posebno nadahnutih, vrednih ljudi, na promociji vina je govorio i g. Nebojša Šikanić, u čijem objektu (Podrum Wine Art) se svetkovina i održala. Šikanićeva firma Revin je, inače, snabdela novu vinariju manastira neophodnom opremom, pa je sve to delovalo prigodno i pripadajuće.
Možemo raspravljati o sortama, kvalitetu vina, tehnološkim postupcima, načinima odležavanja i sličnim temama... Ono o čemu rasprave nema, kada se razmatra vino – Savino Polje, svakako da je teroar. Svet je, da svetiji biti ne može! Iz Svete carske srpske Lavre, manastira Hilandar, inače srca van tela našeg naroda, stigao nam je zaista nesvakidašnji dar. Stiglo nam je prvo vino iz novoformirane moderne vinarije, koja poput plašta prekriva drevni vinarski, viševekovni organizam ove svetinje. Kako rekosmo, vino se na Svetoj Gori Atonskoj proizvodi više od hiljadu godina (U Carskom Svetogorskom ustavu je još 970-te godine uređena trgovina vinom), ali se u poslednje vreme tu najviše radi o svedenoj, poluamaterskoj proizvodnji za sopstvene, liturgijske potrebe. Zvučaće neverovatno, pogotovo nama, ali je manastir Hilandar trenutno lučonoša ozbiljne proizvodnje vina na Atosu.
Neverovatno li je to da Srbi negde prednjače poslovno? Možda. Međutim, Hilandar je nešto, po svim merilima posebno. Manastir ima pristojne prihode od šuma i od pilane sa metoha Kakovo, koje mu je izvesni turski velmoža poklonio dekretom po dobijanju sina uz pomoć čudotvorne loze Svetog Simeona Mirotočivog (Stefan Nemanja), a koja i dan danas rađa. Na severnoj strani poluostrva (Hilandar jedini od svih manastira izlazi na dve obale), pored Milutinovog pirga, na potezu Savino Polje, sada postoji 17 hektara kaberne sovinjona, merloa i kaberne frana u punom rodu. Vino Savino Polje (2010) je prvi proizvod te nove savremene vinarije, doduše rađeno donekle ŠIK (štap i kanap) metodom. Kvalitet baš ove berbe je demonstracija moći teroara i napora onih koji su učestvovali u izradi.
Kombinacija neverovatne svežine, izražene voćnosti i prefinjene strukture mogu bez problema da zavaraju svakog eksperta u pogledu procene starosti vina. Sila svetog teroara kao dodatna vrednost? Svakako. Ne smemo ovde da napišemo kako Savino Polje leči, da ne bi nadrljali kao „Tonus“ ekipa, ali... Ima tu nečega. Savino Polje je ukus za sebe. Dok ga je pisac ovih redova degustirao, kroz glavu su mu prolazile slike šetnji pored Svetog Vasilija, zastakljivanje ratne zastave Dušana Silnog (velika čast), fizički kontakt sa Tipikom Svetog Save, spremanja obeda u konaku Svetog Save (Kareja) i jutarnje kafe ispod loze sa Ocem Mitrofanom na istom mestu, zatim služba sa sjajnim bratom Danilom u Savinoj isposnici, pa pogled na najčistije more na svetu i još toliko toga...
I naravno da će svaka osoba ovo vino doživeti individualno, pošto su nam bar ukusi i duše autonomni. Neko ko poštuje, oseća i voli ovu vanvremensku zadužbinu Save i Simeona, osetiće snažnu povezanost sa korenima kroz svaku kap Savinog Polja. Ma koliko se trudili da Hilandarsku Vinicu doživljavamo kao samo još jednu vinariju, mislim da će to ipak biti nemoguće. U pitanju je pogon samotoka naše najslavnije istorije (Nemanjići) pretočen u modernu priču nekog lepšeg sutra.
Preporučena maloprodajna cena je donekle izazvala male kontroverze. Naime, radi se o 1998 dinara, što simbolički (samo u numeričkom smislu) asocira na 800 godina postojanja Svete srpske Carske lavre manastira Hilandara. Fakt je da se ne radi o maloj sumi, ali situaciju bi valjalo sagledavati drugačijim očima. Naime, kompletna zarada od ovog vina će se upotrebiti za obnovu manastira od katastrofalnog požara, ali i za digitalizaciju basnoslovno bogate arhivske građe iz riznice i biblioteke manastira. Savno Polje je vino koje po svom značaju nema konkurenciju i u namenskom smislu, pa ga tako valja i posmatrati, te se sa dužnom pažnjom ophoditi. Dobro nam došlo!
