Događaj
Dekanterija – Pikanterija
Što bi klinci rekli: Prešli smo igricu! Naučiti napamet samo srebrne medalje sa ovogodišnjeg Dekantera je duži proces od učenja Lazine Santa Marije...
Verovatno najveća prednost etabliranih vinskih konkursa je u tome što ako ne dobijete ništa, džentlmenski oćutite slanje. „Ko? Ja? Ma nisam ni slao... Ne verujem im ništa!“ E sad, ako se nešto dobije, onda se samo to i slalo. „Ko? Ja? Pa ovo što je dobilo medalje...“ Najveći optimisti su zanemeli, a pesimistima se posle ovoga zaista više ne živi. Ispalo je mnogo gore no što su se nadali, ali po njih lično. Dekanter 2017 – Nema više Omerte...
U prethodnih nekoliko godina imali smo sa Dekantera (verovatno najpoštovanijeg takmičenja na planeti) jedan trofej, uz pripadajuće zlato, srebrnih medalja – od dve do šest, pristojnu količinu bronzi (sirovinska baza za srebro) i pregršt preporuka. Ove godine se situacija drastično promenila. Pre svega, na našu veliku radost, većina dobitnika medalja se oglušila o neshvatljivu preporuku organizatora: „Dobio si, al’ samo tiću!“ Zvanična objava inače stiže tek nakon mesec dana, što je fijasko dostojan Engleza. Umesto da se tenzija drži, ona splašnjava, pa je svakoj redakciji koja do sebe drži, degutantno da objavljuje mesec dana bajatu vest.
Na promenu situacije, mora se priznati, uticao je i ogroman „neuspeh“ naših vina. Više od petnaest srebrnih medalja (!?), uz verovatno dva do tri puta više bronzanih, dovele su dotle da se (inače validne i značajne) preporuke gotovo i ne pominju. Više nego opravdana erupcija oduševljenja je preplavila društvene mreže. Iskrene i zaslužene čestitke stižu sa svih strana. Dakle, ako se nekada moglo isprobati sve nagrađeno sa Dekantera u toku jedne vesele večeri (mahom u Riznici Vina, sa orošenim tamburašima), sada je samo za laureate neophodno napraviti ozbiljan festival. A pravi ih se sve više...
Da bijemo sa svih strana, kao Tajson nakon popravnog doma, ukazuje sortiment, ali i područja sa kojih dolaze nagrađena vina. Mislim da je jako teško naći sortu koju proizvodimo, a da je nema među dobitnicima medalja. Župljani su, recimo, ultimativno gadljivi na gotovo sva takmičenja, ali tamjanika se sa ostalih terena uvek nekako popenje na postolje (Tri bele Morave, Žuti Cvet, doduše ne na ovom Dekanteru...). Jedini je Dr Radovan, koji nije Karadžić, ali jeste Đorđević, poslao svoj Prokupac i dobio zasluženo, možda i najvrednije srebro. Da Rašin Prokupac sledeće godine neće biti (iz Župe) sam u Londonu, garantujem lično. Prokupci su inače napravili bum sa četiri odličja (koliko je do sada obznanjeno).
Kaberne sovinjoni i kaberne franovi (sinovi i očevi), sovinjon blanovi, merloi, šardonei, marselani, traminci, sve boje pinoa, kadarka, pa morava... Jednostavno, sve što pomislite ili zamislite da raste u majci Srbiji, dobilo je bar bronzu! Od Subotice do Vranja... I bela, i roze, i crvena... Sve je to „bocnulo“ medalju. I to na Dekanteru! Lično znam bar još stotinak etiketa koje nisu krenule put Londona, a imale bi lepe šanse... Postoje naznake da će se u Sofiji, Bukureštu i Beču naći više naših vina no ikad. Mnogi su ista vina prijavili na sve strane, iz razumljivih razloga. Faktor sreće spada u važne faktore na takmičenjima, pa je onda logično biti na par mesta. Negde će vaše vino svakako prepoznati, ako valja. A mora da valja, sunce ti...
Na kraju, da se vratimo i jednoj zatvorenoj temi iz komšiluka koja je nedavno otvorena. Zlatna medalja za Stari Podrum Cabernet Sauvignon, svakako da je obradovala sve ljubitelje Plantaža. Bez konteksta prostačkog ruskog saopštenja o sadržajno problematičnim vinima iz ovog podruma, nemoguće je sagledati ovaj uspeh. Neko je upalio reflektor da jednu firmu sprži kao muvu, a ta firma je baš taj reflektor iskoristila za sopstvenu promociju. Dakle, neki u tim vinima nalaze: najlon kese, nogu od stola, deterdžent za sudove, mišomor, mlevenu Barbiku... A najcenjeniji svetski žiri nalazi u njihovom kaberneu više od 95 poena. Neko je tu ispao mnogo smešan, a Crnogorci su to, kako i dolikuje, ekspresno proslavili sa nama u Beogradu. Ovde Bog nije bio samo puki svedok, već i akter, na neki način.
I na kraju svih krajeva, naša redakcija najiskrenije čestita svim dobitnicima priznanja na DWWA 2017! Stalno ukazujemo na nešto što se neretko gleda sa podozrenjem: Narode, mnogo ste jaki! U čoveku i svemu što on čini beskrajno se batinaju pravo i osećaj. Biti u pravu, ali nekome pokvariti osećaj je baš gadno i poprilično neljudski. Najbolje je biti u pravu, a da se što više njih oseća zbog toga dobro. E pa zato je ovaj uspeh na Dekanteru toliko važan, koristan i veliki.
