Događaj
Deseti Vinofest – U kandžama dobrodušnog naroda
Jubilarna vinska zabava u velikoj sali Hotela Srbija (Vršac) traje i danas (21. III). Ako nemate zemljotres u dvorištu, raskošnu poplavu ili vam ne klizi kuća, svratite!
Vršac je predivno mesto u kome sam kao dete umalo ostao bez slepog creva. Imao sam dedu (dr. Petar Peškir - suprug rođene sestre moje rođene babe po majci), koji je bio sjajan medicinski radnik, obdaren afinitetima prema malignijem sektoru sa palete hedonizma. Iz tog razloga je trajao kraće nego što je pravedno. Imao sam (dvadesetak kila žive vage) napad bola u ono malo stomaka, ali je strah od intervencije blokirao invazivne metode ozdravljivanja, pa sam imbecilno crevce Višnjića Filipa sačuvao. Kada kao dete preživite neki oblik traume, sasvim je logično da kroz život vučete ožiljčić na duši, te se tog mesta sećate sa izvesnom količinom zebnje. No, bez obzira na sve, Vršac mi je jako drag!
Vršac je grad vina. Pored Vršca se nalazi vinsko selo Gudurica, koje živi za vino, zbog vina i od vina. Vršac ima svoje Vršačke Vinograde, gigantsku firmu koja preživljava neki vid tranzicionog pakla. Po odomaćenom, izuzetno poslovnom principu: „To ti je završeno“, trebalo je da ga preuzme jedna kineska firma, pobedivši legalno na polulegalno otaljanom tenderu. Tender je režiran amaterskije od niskobudžetnog kambodžanskog pornića sa egzotičnim životinjama. No, to sad ide ponovo u proceduru, pa da se time ne bavimo. Za sada, Vršački Vinogradi su tu gde jesu i cvile za varijantom malo snažnijeg ulaganja.
Vinofest je vinski festival koji se održava već celu deceniju i predstavlja pravu sliku i priliku Vršca. Čist, čestit, nepretenciozan i pošten. Poseduje sve vrline i mane mora sličnih manifestacija. Nećete tu naći vina koja izazivaju pozitivnu histeriju na Mundus Viniju, ali opet... Nije to ni bitno baš toliko. Bitno je da se pojavljuje reprezentacija tog vinskog rejona, uz lepo dočekane goste koji su se ljubazno odazvali pozivu. Međunarodni karakter je ispoštovan i to ne samo formalno. Narod koji se okuplja deluje znatiželjno, jako pristojno i vaspitano. Vinari inače osećaju tupu mučninu od svetkovina eksplicitno vašarskog tipa. Iz tog razloga, dobar deo njih izbegava legendarni i opravdano populistički Grožđebal. Stoga je za građane Vršca i okoline, konkretno one koje vino u priličnoj meri interesuje, Vinofest odlična prilika da se upoznaju sa presekom vinske scene. Tu je i neki prateći programčić koji ima svoju svrhu. Organizuje se i neko takmičenje koje pre svega služi tome da vinarije tog kraja učukaju na ekserče neku diplomicu. To je jako ljupko i vinari to izuzetno vole. Sva vinska takmičenja ovog sveta su manje ili više upeglan cirkus, ali o tome ćemo na Kopaoniku, za koji dan.
Ekipa koja je iz Novog Sada, a preko Beograda krenula na Vinofest, imala je poprilično „nabijen“ program. Prvo smo obišli Vršačke Vinograde i vratili se vremeplovom u „zlatnu socijalističku eru“. Mlađem delu ekipe je to možda i bilo interesantno, a onima sa ozbiljnijim stažom, beše to samo podsećanje na, tada obavezne, dane industrijske prakse. Činjenica je da tu fali dosta love, ali moglo bi i postojeće da se neznatno reorganizuje i malo „upriliči“. Gre’ota! Posle toga smo se zaputili neposredno na Vinofest, pa i u enološku stanicu u Vršcu. Ovaj lepi izlet je završen posetom Gudurici. Obišli smo tri podruma: podrum Vršačkih Vinograda, Selectu i podrum Nedin.
Sve u svemu, jubilarni, deseti Vinofest traje i danas, pa ne bi bilo zgoreg uputiti se u Vršac, a ako ste u mogućnosti i u Guduricu. Definitivno postoji dosta materijala za razgledanje, uz pripadajuće konzumiranje. Uostalom, istorije nam nikad dosta, a da ne pričamo o upoznavanju dobrodušnog i predusretljivog naroda, što Vrščani svakako jesu. Globalni problem pri posmatranju stvari je fakt da se loše stvari bolje vide. Ne bi valjalo zagaditi personalni sistem čula na taj, otrcan način. Ako želite da gledate lepo, lepo ćete i videti. Sve je to, kada je vino u pitanju, krvavo subjektivno!
