Lično
Dobra, loša, zla... Ah, ta padavina
Radna obaveza kiše je da pada. Vinogradari tu pojavu posmatraju iz svog ugla. Kada je i koliko dobra, a kada ne?
Da bi se vinova loza snabdela potrebnom količinom padavina neophodno je da njihov raspored bude pravilan u toku vegetacije. Međutim, u vinogradarskim područijima naše zemlje (globalno gledano) količina i raspored padavina nisu baš najpovoljniji. Količina padavina iznosi od 350 mm do 600 mm po kvadratnom metru, ali je raspored neravnomeran. Samim tim, to izaziva dosta poteškoća u razvoju vinove loze. Pošto velikom broju ljudi sklonih vinu nije baš najjasnije šta je tu korisno a šta ne, u ovom tekstu ćemo se pobaviti malo padavinama i na koji način one u određenim fazama deluju na biljku.
Osnovni oblik padavine je, svakako – kiša. Slabe kiše, ispod 5 mm, nisu korisne za korenov sistem, čija se dubina kreće od 30 – 70 cm. (Milimetar po kvadratnom metru je isto što i decimetar kubni, odnosno litar, što se u narodu češće koristi.) Da bi voda dospela u sloj korenovog sistema potrebno je da padne najmanje 10 mm kiše za 24 h. Obilnije kiše (30 mm i više) izazivaju prevlaživanje zemljišta. Na ravničarskim terenima se tada javlja zabarivanje, dok kod nagnutih terena dolazi do pojave erozije. Zemljište nije u stanju da upije veliku količinu vode za kratko vreme, pa voda započinje kretanje po površini odnoseći najplodnije čestice sa viših u niže delove parcele.
Dugotrajne jake kiše izazivaju dubinske erozije koje na terenu stvaraju velike brazde, jaruge. Veoma jake, pljuskovite kiše nanose mehaničke povrede loze, zatim izazivaju lomljenje lastara i otkidanje listova. Raspored padavina (kiše) u periodu vegetacije je od krucijalnog značaja za odvijanje godišnjeg ciklusa razvića vinove loze. Idemo na faze:
U fazi bubrenja okaca i intenzivnog rasta zelenih lastara, pa sve do početka cvetanja vinove loze, potrebno je da u dva - tri navrata padne kiša umerene jačine (10-20 mm).
U fazi cvetanja, koja traje od 10-20 dana, kiše nisu poželjne jer rashlađuju vazduh, spiraju polen sa žigova i ometaju klijanje polena, oplodnju kao i zametanje plodova.
U fazi razvoja zelenih bobica odvija se intenzivan rast lastara i listova. U tom periodu (jun, jul, avgust) potrebno je da u tri, četiri navrata padne kiša intenziteta 20mm za 24h.
U fazi sazrevanja grožđa i lastara pravilan raspored kiša doprinosi poboljšanju kvaliteta grožđa i zrelosti lastara. Naročito dobro deluju kiše koje padaju u prvoj polovini ove faze.
Ono što je svakako važno napomenuti, odnosi se na otežan terenski rad tokom i neposredno nakon padavina. Kiše koje se javljaju neposredno pred berbu grožđa mogu da ometaju sazrevanje i da izazovu pojavu sive truleži na bobicama. Nakon berbe grožđa česte kiše ometaju sazrevanje lasatara i pripremu biljke za prezimljavanje.
Od ostalih oblika padavina u našoj zemlji se u periodu vegetacije povremeno javljaju padavine u obliku rose, magle i grada, a u periodu mirovanja padavine u obliku krupe i snega. Rosa, magla i grad su nepovoljni oblici padavina u našoj zemlji. Rosa i magla kvase lišće i ostale zelene organe što dovodi do razvoja gljivičnih bolesti, pa su štete znatno veće od kratkotrajnih koristi. Grad izazizva i direktne i indirektne štete. Direktna šteta se očituje u oštećenjima organa vinove loze, dok u indirektne spada iznurivanje biljaka, kao i smanjenje njihove otpornosti na zimske mrazeve i bolesti.
Padavine u peridu mirovanja loze su korisne pošto doprinose stvaranju vlage u zemljištu. Najkorisnija padavina je svakako sneg zato što pored obezbeđivanja vlage, služi i kao zaštita lastarima i okcima od jakih zimskih mrazeva. Iz svega navedenog je potpuno jasno zašto vinogradari imaju nasušnu potrebu da gledaju u nebo, prate vremenske prognoze i spremaju odgovor na svu radost i nesreću koja potencijalno, sa tog mesta stiže.
Tanja Mrčić
