Lično
Feravino u Beogradu
Nekoliko vezanih promocija vinarije Feravino iz Feričanaca, kao opipavanje pulsa.
Umereno skrovita odaja vinoteke Wine & Pleasure, namenjena ciljanom predstavljanju vina, vinarija i vinskih projekata nedavno je bila poprište tri vezane promocije ambiciozne vinarije Feravino iz Slavonije. Feravino u poslednjih desetak godina nastavlja „zaokret“ praksu velikih vinarija iz okruženja. Nakon zauzimanja busije sa „litračama“, odnosno niskobudžetnim vinom „koliko košta toliko vredim“ kvaliteta, prešlo se na istraživanje onih gornjih, visokokvalitetnih sfera. Za sada im ide odlično, pošto su potvrde sa svih relevantnih svetskih takmičenja već stigle, a stižu i dalje.
Razdvojena u dve linije, paleta ove vinarije bi trebalo da sa lakoćom dođe do svoje publike. Osnovna linija nosi naziv „Dika“, a premijum je „Miraz“. Sortiment je u obe linije gotovo istovetan, sa manjim odstupanjima, ali razgraničenje kreće još u vinogradu. Redukcija roda je, sasvim logično, značajno oštrija kod proizvodnje grožđa za Miraz, dok su kod Dike, ljudi iz Feričanaca malo „bolećiviji“. Sve što se radi je potpuno transparentno, tako da postoji izvesna razlika u kvalitetu, a samim tim i u cenama proizvoda ovih linija.
Neki kažu da svaka roba ima svog kupca, ali to je poprilično idealizovano gledište. U permanentnoj poteri za kupcima, ekipa iz Feričanaca je poput hobotnice raširila (do sada) petnaestak pipaka širom sveta. Na spisku „pipaka“ svakako da su najegzotičnije destinacije Meksika i Francuske. Obzirom da im se najsvežiji „pipak“ zalepio i za Srbiju, gde je od hrvatskih vina, sve sem Kozlovićeve malvazije gotovo statistička greška, pažljivo ćemo pratiti razvoj situacije. Ako neko prodaje Frankovku Francuzima, onda to zaslužuje pažnju. Kod nas je frankovka kao sorta popularnija jedino od tanzanijskog alternativnog folklora, pa će „upliv“ Dike i Miraza možda biti i lekovit za domaću scenu. Da su sa navedenom frankovkom i naročito (ali i očekivano) graševinom već dobacili jako daleko, ne treba imati sumnju.
Proizvodnja od jednog megalitra (1 000 000 litara) čini Feravino, kako to Josip Pavičić fenomenalno kaže, najvećom malom vinarijom u Hrvatskoj. Tas na vagi u okviru megalitra sve više preteže na vrhunsku stranu, u šta su se uverile tri garniture vinskih poslenika za dva dana vezanih degustacija u Wine & Pleasure vinoteci. Ne može se reći da su Dženi, Antonija i Josip poneli „sa gajbe“ baš sve što se pravi, ali odlika velikih vinarija je upravo u širokom spektru mogućnosti da se primenjenom kombinatorikom osmisli interesantna degustacija. Prvoj degustaciji su prisustvovali distributeri, drugoj novinari, a trećoj veliki ljubitelji i poznavaoci vina vezani za ovu vinoteku. Sve tri degustacije, pored istog asortimana na astalu, bile su različite, pošto degustacije čine i oni koji degustiraju.
Sve u svemu, izdvojilo se nekoliko interesantnih mišljenja. „Zicer“ varijanta koja podrazumeva poštovanje prema Mirazima (graševina i frankovka) je imala najviše glasova, što je i logično. Kako rekosmo, u tim bocama se sa tim sortama predaleko „dobacilo“. Nekima se (u dosluhu sa francuskim obožavateljima ove vinarije) dopala dominantno voćna linija Dika, što je za posebnu pohvalu. Penušavi Virtuo, kao nešarmatna posledica tretmana (sada već povađenog) rajnskog rizlinga, konsenzusno je prihvaćen od svih garnitura. Odlično vino za baš malo para. Doduše i ima ga malo, ako ga uopšte i ima. Nažalost, on se još uvek ne uvozi. Stabilan slavonski roze Dika je takođe lepo prihvaćen.
Stranci vam uvek inicijalno „zajašu“ na autohtono sedlo. Ekipa iz Feričanaca za te rabote ima graševinu i frankovku po principu „Oćeš tako? Oćeš ’vako? Imamo to... A imamo i tako... Sve imamo.“ Nakon toga ide ono „E dobro, a daj sad stvarno nešto što znam!“ Naravno da imaju i to. Miraz Širaz i Miraz Merlo su predstavljali završetak degustacije i pravo finale. Nažalost, ni ovih vina neće (još uvek) biti u ponudi kod nas. Zašto kažemo – na žalost? Nije neka naročita gužva u širazu na našem tržištu, pa bi ovaj dobro utegnuti ludi Slavonac, rodom iz daleka, mogao biti pravo osveženje. U merlou jeste gužva, ali Miraz Merlo bi svakako imao svoju publiku (mada, verovatno i protivnike, poput svih popularnih pojava – prim. aut.).
I tako, još jedna vinarija iz komšiluka pokušava da se probije na naše police. E sad, za razliku od mnogih kojima je srpsko tržište ozbiljna nada, pa na neki način i ne biraju sredstva u nastupu, Feravino to radi kulturnije i poštenije. Ponudili su nam svoj repertoar na izvol’te i igraće pošteno. Fer, a vino. Male su šanse da se na polici ne uhvatite za boce sa predivnim i bliskim nam imenima: Dika i Miraz!
Pokojni otac pisca ovih redova, inače najduhovitiji čovek u bivšoj Jugoslaviji, imao je početkom sedamdesetih običaj da kaže: „Ako ćerka bude ličila na mene, moraću ceo život da rmbačim za Miraz!“ A inače, njegov prvi, izvorni i porodični nadimak je bio Dika. Zbog toga je ovo malo ličnije no što bi trebalo...
Nenad Andrić
