Događaj
Gde je Josipa Lisac
Tradicionalna žurka povodom rođendana časopisa Vino & Fino, održana juče (21. 12.) u Beogradu
Beogradski taze hotel „Radiša Plavi“ (originalno „Radisson Blu“) premijerno je ugostio tradicionalnu rođendansko – prednovogodišnju žurku časopisa Vino & Fino. Zvanice iz svih vinskih krajeva zemlje su se probijale kroz maglu dostojnu otužnog predgrađa Londona iz vremena pojačane aktivnosti Džeka Trboseka. Hotel se nalazi u neposrednoj blizini pokojnog BIGZ-a, pa je delovalo kao da iza ćoška vrebaju „Deca knjigovezaca“ da maltretiraju prolaznike manirom nihove braće – „Dece kukuruza“ iz istoimenog idiotskog filma. Svi koji su se zaputili na proslavu, srećno su i stigli, što se može smatrati izuzetnim uspehom. Časopisu „Vino & Fino“ na taj način je odato zasluženo priznanje za sve ono što ta publikacija čini u službi prosperiteta vina. Pitanje je da li bi se toliki broj (muških) ljubitelja obrušio u tim okolnostima na žurku deke Hefnera ili (ženskih) na slično, devojačko veče. Od par stotina prisutnih, bar pola ne živi u Beogradu.
I zašto su se ti silni i dragi ljudi skupili? Da bi pozdravili novi broj, videli koga je sve redakcija nagradila na godišnjem nivou, pozdravili se i proćaskali sa prijatnim ljudima iz branše, popili koju čašu vina, te se sveukupno dobro zabavili. Tako i bi! Devetnaesti broj štampanog mezimca je predstavljen na samom kraju ceremonije. U njemu se inače i nalaze svi laureati sem jednog, pa bi ranije deljenje izazvalo vrljavi efekat odurnih američkih „žurki iznenađenja“. Sem za Igora Lukovića, upornog frontmena časopisa, svako je imao bar jedno iznenađenje. Neki dobitnici nagrada su mogli doći do pretpostavke da će dobiti nešto, usled diskretnog insistiranja organizatora da se pojave: „Dođi, dođi, dođi, dođi, dođi... Ali obavezno dođi!“
Sem nepripremljene, prigodne kompozicije koju kroz sinusne šupljine izvodi Josipa Lisac: „Magla svuda, magla oko nas...“, organizator nije imao niti jedan propust. Nakon uvodnog, pozdravnog izlaganja, g. Luković je na binu pozvao urednika portala vinovnik.rs, kao prošlogodišnjeg dobitnika nagrade za najboljeg vinskog novinara Srbije i na taj način uveo praksu da prethodni uručuje priznanje sledećem, što je vrlo simpatično, kao takvo. Od ove godine, ta nagrada se zove „Vinska ličnost godine“ i ovogodišnji dobitnik je neko koga svi ljudi iz sveta vina doživljavaju kao „državu“. U pitanju nije onaj na koga se misli, nego g. Darko Jakšić, komandant elitne jedinice za vinogradarstvo i vinarstvo u okviru ministarstva poljoprivrede. Manirom apsolutne kraljice skromnosti – „Keve“ iz nestvarno važnog filma „Majstori, majstori“, g. Jakšić nam se i pre same ceremonije zahvaljivao sa: „Nemojte, ljudi... Nije trebalo.“ No, ljudi su odlučili i fakt je da je trebalo... Nemerljiv je doprinos ove grupe razvoju vina i svega onog oko vina u ovoj zemlji. A kada se nešto radi temeljno i predano, onda to naprosto mora biti prepoznato i validirano. Tako da je nagrada završila u pravim rukama, što potvrđuju i aplauzi na otvorenoj sceni za ovog istinskog pregaoca.
Pri izboru vina godine (po bojama) žiri se nije rukovodio samo suvim kvalitetom. Ocenjivao se sveukupni utisak i važnost određenih etiketa za razvoj svesti o vinu u zemlji. To je važno napomenuti, pošto ovakve odluke uvek vuku za sobom repove, pa makar i od nutrije (izuzetno kvalitetno obučen pacov – prim. aut.). Za roze vino godine, proglašen je „ludački“ Pink Punk, vinarije Chichateau (Šišato) iz Šišatovca. Kada neko poseduje toliko besprekoran portfolio kao momci iz ove vinarije, sasvim je logično da im neka od nagrada bespogovorno pripada. Ako nastave ovako kako su već „eksplodirali“ u prethodnoj godini, definitivno će se popeti na ozbiljnu visinu i to gledajući poprilično široko. Važno je samo zadržati duh, viziju i Tanju...
Najupečatljivije belo vino je fenomenalni „slatkiš“ Trijumf Late Harvest, Vinarije Aleksandrović. Kasno brani traminac iz Vinče kod Topole, odnosno dezertni iskorak šumadijskog giganta verovatno niko nije očekivao na pijedestalu. Međutim, sjedinjavanje kategorija je učinilo da ovo vino, koje se inače cele godine bori samo sa sobom u okviru „slatkih vina“, ipak dobije pripadajuće priznanje. Posebno bi valjalo naglasiti da je žiri bio čisto muški, pa je samim tim ova slatka pobeda još slađa. Ovo kažemo zbog uobičajenih predrasuda da dezertna vina više leže ženskom delu publike. Nećemo sad o najnovijim tendencijama relativizacije polova, ali hoćemo da čestitamo Vinariji Aleksandrović na lepom i zasluženom priznanju.
Ono najvažnije, najbolje i najupečatljivije iz kategorije crvenih vina je Prokupac Boje Lila, Vinarije Budimir iz Župe. Najnoviji mezimac i ponos vinarije, sačinjen kompletno od grožđa iz vinograda koji „pamti Turke“ poprilično je promenio smernice razmišljanja stručne & ostale javnosti na temu prokupca. Jedini tužan segment predstavlja činjenica da ako se ispostavi da je za ovakvo vino potrebno grožđe sa prastarih čokota, onda moramo ekspresno da sadimo matore vinograde, što je malo nemoguće. I u ovoj kategoriji je zasigurno bilo baš tesno, pošto smo u prethodnoj godini pili stabilno sjajna vina iz velikog broja vinarija.
Vinarija godine je proglašena na redakcijskom nivou, tako da je nagrada pripala Vinariji Matalj iz Negotina, pre svega zbog fantastičnog uspeha u Sofiji i titule najboljeg vina Balkana za Kremen Kamen. To takmičenje se ove godine verovatno malo otelo kontroli domaćinima, pa smo potpuno nenadano nokautirali Balkan kvalitetom. Udarna pesnica je svakako bio Kremen Kamen, a sasvim lepo je udarao i Jankov Vrtlog, kao i još nekoliko naših zlatnih etiketa... Za ugostitelja godine, izabran je prehrambeni Rembrant iz Pirota, Filip Ćirić, duša restorana HOMA u Beogradu. Čovek koji toliko uživa u onome što radi i radi to sa takvom strašću da se ponekad čini kako je iz porodilišta direktno stavljen na oval. Taj u krevecu nije bio, zasigurno... Matematički je dokazano da je Tomas Mor poslednji čovek na svetu koji je mogao da zna sve. E pa Filip Ćirić je čovek koji o hrani zna sve. Stoga je i ova nagrada u sigurnim rukama.
I tek tada je podeljen devetnaesti, rođendanski broj, gde o svemu ovde načetom možete pročitati opširnije. Konkretno o žurci, održanoj sinoć u Radiši Plavom, čitaćete verovatno u sledećem broju. Imajući u vidu poprilični balast troškova kada je štampa ovog nivoa u pitanju, brinuli smo iz godine u godinu za sudbinu časopisa Vino & Fino. Došlo je vreme da recikliramo skepsu i da se bez opterećenja radujemo svakom novom broju. Čak se i onom ko tek počinje kaže: „Sad je glupo da odustaješ“, a kamoli onom ko se već lepo ustalio među publikacijama i ima toliko odane čitaoce. I to one koji reskiraju po magli... Obaveza je to!
