Događaj
Humanizam za renesansu – I vinski svet na bedemu solidarnosti
U prostorijama Riznice Vina održana je odlično organizovana humanitarna aukcija vina. Prikupljeno nešto manje od tri hiljade evra
Moglo bi se reći da je poslednji potop i pored zastrašujućih posledica otvorio najljudskije moguće takmičenje. Naime, u pitanju je otvoreno prvenstvo svega i svačega u humanosti. Na sve strane niču bezbrojne akcije, manje ili više maštovite i to samo sa jednim ciljem: Pomoći bližnjem, koji je ostao bez igde ičega. U tom duhu i mnoge vinske manifestacije prave korenite zaokrete, pa dobijaju snažan humanitarni karakter. Tako je bilo i u Riznici Vina, gde se sjatio vaskoliki vinski svet sa idejom davanja ličnog doprinosa. I doprinos je dat!
Veliki broj vinara je donirao boce, a još veći prisustvovao događaju. Neki nisu mogli prisustvovati lično, pa su poslali emisare iz matičnih kuća. Ideja da ih se nabroji sve, što darodavce, što prisutne koji su se hvatali za novčanik, spada u teško izvodljive. Jednostavno, teško je to pobrojati i bila bi nam potrebna tri podebela teksta samo za spisak. Stoga ćemo izbeći nabrajanje. Iako su neki potegli ozbiljan put da bi došli, a to se u ovim okolnostima može smatrati podvigom, plašimo se da nekoga izostavimo, jer bi to predstavljalo školski primer sagrešenja. Ne baš kao neobaveštavanje naroda da će bedem na obali da cikne, ali ipak ozbiljan greh.
Na neki način, ovo prelepo, korisno i zanimljivo veče, obeležilo je dvoje ljudi koji su se verovatno po prvi put našli u ulozi voditelja aukcije. Uspeh humanitarnog performansa je u dobroj meri zasluga Đurđe Katić i Stevana Rajte. A ko bi uopšte to bolje odradio od osoba koje su „kroz istoriju“ nosile titulu najboljih somelijera velike, i nesumnjivo humane Vinske Srbije? Manirom profesionalaca koji bi vam sa osmehom i uspehom prodali pola kile mrtvih bubašvaba ako je to potrebno, njih dvoje su izuzetno lagano i šarmantno obavili posao. Nisu bagovali ni pred bocama koje prvi put vide, a bilo je i toga.
I pored diskutabilne ideje da se iz poštovanja prema (još neprebrojanim) žrtvama potopa proglase tri dana žalosti, pošto neko gore smatra da je trodnevna kuknjava efikasnija od sakupljanja pomoći na sve moguće načine, u Riznici se uz izuzetno raspoloženje ostalo do duboko u noć. Otvarale su se boce sa aukcije. Otvarale su se boce poklonjene od strane vinara za tu priliku. Otvarali su se prozori i vrata. Otvarale su se sve moguće teme. I najvažnije od svega, otvarani su novčanici da bi se pomoglo onome kome je to preko potrebno. Oko 2700 evra je sakupljeno i biće preko Fonda Novaka Đokovića (definitivno najbolji medijum na svetu za transfer humanosti) prosleđeno.
Teza da sve što je lepo ima kraj, ovde ozbiljno lomi vrat. Naime, sledećeg (najverovatnije) četvrtka, ponoviće se akcija za narod Republike Srpske. Pre dvadesetak godina, u Kareji (prestonica Svete Gore), jedan monah mi je u iskrenom razgovoru objasnio kako je obezbedio popriličnu donaciju za Hilandar. Imućna gospođa sa nemačkim pasošem ga je pitala zbog čega bi trebalo da pomogne. On joj je po inerciji odgovorio: „Gospođo, nije Vaše ono što Vi mislite da imate, nego ono što ste voljni da poklonite.“ Napisala je ček i to joj više niko ne može oduzeti. Vidimo se ponovo u Riznici!
