barell

Lično

21. jun 2013.

Interfest – Znam za jadac

U Novom Sadu se ovih dana (20. VI – 22. VI) održava, sada već tradicionalni vinski festival na otvorenom – Interfest.

Zimsko godišnje doba je daleko prihvatljivije od letnjeg, pošto se ne može skinuti toliko garderobe, koliko može da se stavi na sebe. Mada ima i drugačijih mišljenja (videti u vikipediji pod – naturizam)... Uz ogradu da nismo bili ove godine na festivalu Interfest, niti nameravamo da ga posetimo, prenećemo utiske sa prošlogodišnjeg okupljanja. Šanse da se tu nešto revolucionarno promeni spadaju u tradicionalne LOTO nade.

Zakazivanje bilo kakvog festivala na otvorenom je olindrana mačka u hermetičnom džaku. Da bi za mačku bilo neke nade, ipak je najbolje da se hepening zakazuje na proleće ili jesen. Ovako... Žao mi je što ove godine neću biti u Novom Sadu, pošto sam se tamo jako vezao za dve osobe. Velika je šteta što se ovom prilikom nećemo videti. To su devojka i momak u jednom butiku, u ulici Zmaj Jovinoj, gde tradicionalno kupujem majice tokom Interfesta. Od kuće ih se nikada ne ponese dovoljno, a znojne žlezde rade u ritmu koji bi postideo ozbiljnu tajvansku fabriku patika.

Manje više mogu reći da sam popio celu vinsku Srbiju, sem nešto malo egzotike. Na Interfestu ta vina, vina koja znam, postaju vina koja ne znam, pošto im se na temperaturi koja je bliska periferiji visoke peći, poprilično izvitopere karakteristike. To dakle može biti jako zabavno. Ono još zabavnije je insistiranje vajnih vinskih znalaca na vinskoj kulturi! Piješ stojeći vino na betonu dok ti impresivna količina decibela ljulja sadržaj čaše i hipotalamus, pa očekuješ ne znam ni ja šta!? Somelijerski nabiflani traktat o teroaru i tome slično. Budimo ozbiljni!

Koncert je svakako priča za sebe. Sve podseća na muvanje u diskotekama devedesetih, kada smo jedni drugima pljuvali u uši, pokušavajući da razmenimo par što jednostavnijih rečenica. Taj napor je vrlo često završavao odustajanjem. Batali priču i đuskaj, pa ako ti se posreći... Tako da mi zaista nije jasan motiv spajanja zaglušujuće, vrlo često kvalitetne svirke i prezentacije vina. Uz to, vino na Interfestu se neformalno prodaje, za neke bonove koji se pazare na ulazu. Valja onda i pregovarati koliko bonova košta srk kog vina. Uz buku sa razglasa to je gotovo poduhvat. Dakle, da sumiramo stvari, nesnosna vrućinčina i zaglušujuća muzika nisu adekvatna posteljina za krevet koji se zove „Festival vina.“ Prebacite to na proleće ili jesen, pa da se i vidimo.

 

Nenad Andrić

 

Profesor Dionisije

"Nada je dobar doručak, ali slaba večera."

Bejkon