Lično
Lek protiv depresije
Za teze iznete u ovom tekstu nemamo medicinske potvrde. Međutim, nije zgoreg pokušati...
Ne mora svako lupetanje biti ujedno i teorija. Pogotovo je sumanuto sve i svašta pogrdno nazivati „teorijom zavere“ (TZ). Svaka teorija, ako je teorija, zaslužuje posebnu pažnju i analizu. Međutim, ako se nečemu prilepi TZ etiketa, to automatski vodi u dezavuisanje, podsmešljivost, a kod ekstremnijih i u gađenje... Ovde ćemo se malo pobaviti spojem novih tehnologija i govora tela. Konkretno, živimo u eri depresivnosti, melanholije, apatije i sličnih im varijacijama personalnih kriza. Ne možemo sa sigurnošću tvrditi da znamo uzrok, ali neke stvari baš bodu oči. O čemu se radi?
Veoma često se dešava da određena pojava deluje toliko efikasno, uglavnom negativno, da čak može dobiti atribut - smišljeno. Najbolji primeri za navedeno su pojedini izrazi kojima se inficira svakodnevni govor i na taj način šalje poruka. U poslednje vreme se recimo koristi termin „spinovanje“ za kontrolisano trovanje, inače jezivog, medijskog prostora. Za to ušljivo „spinovanje“ nije potreban neki poseban dokaz postojanja, pošto svako iole pismen, čak i neciljano može prozreti strategiju. No, to je samo primer. Ono na šta želimo da ukažemo pažnju je izuzetno neočigledno u svojoj očiglednosti.
Postoji položaj glave koji se smatra „depresivnim“. Naime, držanje glave u pognutom položaju se potpuno logično naziva baš tako. Ovo je lako isprobati. Ako malo duže držite glavu na dole, imate fizički problem pre svega sa disanjem, a o duhovnom aspektu i da ne govorimo. Crno tada postaje crnje, a svetlo rapidno tamni. Čak se može reći da takav položaj ima odlike rituala poniznosti. Naprotiv, kada ispravite glavu i gledate pravo ispred sebe, kiseonik vam normalno cirkuliše, a vi na taj način ka okolini emitujete suvi optimizam. Ne kaže se bez razloga u imperativu: „Gore glavu!“ Naravno, glavu valja držati uspravno i svet oko sebe posmatrati onakvim kakav je. Valja maksimalno usisavati ovo malo nezagađenog kiseonika.
E sad, ovo sve je donekle poznato i prirodno, te predstavlja „rupu na saksiji“. Ono na šta se ne obraća pažnja, a jako je opasno, su uređaji koji vas naprosto nagone da glavu držite pognutom. Naime, radi se o mobilnim telefonima i tabletima. Da bi se zaglupljivanje raskošno raširilo među populusom, valja sve to posoliti kontrolisanom depresijom. Znači, držite pognutu glavu dok buljite u najnovije telefone i na taj način otvarate vrata bezizlaza. Čitate sadržajno loše i napisano loše vesti, a sve to pognute glave. Ako naletite na nešto duhovito, organizam refleksno uspravlja glavu. Niko se ne smeje pognute glave. Pognute glave ćete nekome doturiti svoj telefon samo da pročita ili vidi nešto loše. Sve je ovo lako proveriti u praksi i ostaje samo pitanje da li se to čini namerno.
U pognutu glavu teže stiže kiseonik i mozak radi drugačije. I ovde nije stvar u pukoj metaforici kako smo naveli gore (ritual poniznosti). Situacija je mnogo opasnija no što se čini, pošto tendencija besomučnog čitanja sa telefona postaje prava pošast, pa imate sve više primera da ljudi po ulicama hodaju i čitaju. Takvi ne gledaju pravo ispred sebe i reklamiraju crnilo. Kada se razglabaju polemike o štetnosti mobilnih telefona, uglavnom se siluje zračenje kao opasnost, a aspekt depresivnog položaja glave se i ne razmatra. Perfektna gadost za koju bi zaista bilo divno da je slučajna. No, empirija je do sada bila neumoljiva po pitanjima sličnim ovom...
Neko ko nalazi da je sve ovo glupost, a znajući za našu odanost vinu, lako će povezati depresivan (pognut) položaj glave sa analiziranjem vinskih aroma. I to je tačno, ali samo u određenoj meri. Svako „njušenje“ vina je kratkotrajno i nakon detaljne analize mirisa, glava se diže, a mišljenja razmenjuju, dok se ljudi gledaju u oči. Čak se i ritualno kucanje čašama obavlja uz gledanje u oči. Zato u vinu nema depresije i zato je vino optimizam. Priča o vinu je uglavnom vedra i uživalačka. Stoga je logično na zatvorenim degustacijama zabraniti upotrebu mobilnih telefona. Preterana upotreba istih sprečava vaš mozak da misli, a bez toga se sve svodi na puke reflekse. I na depresiju, naravno... Stoga „Glavu gore!“, svuda i uvek! Život nije ni dobar ni loš... Život ima tu osobinu da poseduje sve osobine. Sve zavisi od pogleda na stvari. Taj pogled bi valjalo da je direktan, prodoran i dobronameran. Iz pognute glave ga niko još poslao nije...
Vinovnik
