Lično
Nemleveno, mešano i više nego korisno – Wine and Pleasure
Kada se kaže: „Preko puta Marakane...“, misli se samo na jedno mesto. Fakt da to mesto nije preko puta Marakane nas ni u čemu ne sprečava da svraćamo do Maslovare...
Postoji dosta razloga da se sačini tekst o verovatno najbolje snabdevenoj vinoteci u Beogradu. No, veličina svake veličine je u tome da samu sebe sukcesivno prevazilazi i gura napred. Radnja sa vinima, radnja sa vinima i rakijama, vinoteka, konceptualno zaokružena vinoteka, a trenutno, daleko više nego vinoteka. Malo je glupo reći da je „Wine and Pleasure“ – sofisticiranog alkohola Meka, zbog poznatog stava većine uvaženih poštovalaca Meke prema asortimanu u „Maslovara carstvu“. Odgovarajuća deskripcija bi, ako totalno poludim, bila nešto kao: prodajno promotivna patrijaršija fermentisanog blaga.
Priči koja neguje smisao se valja prikloniti u bilo kom trenutku, ali se podrazumeva da je mudro to učiniti što ranije. Startna komunikacija sa Dejanom Maslovarom je za pisca ovih redova bila više nego poučna. Njegov „pradavni“ telefonski poziv sam doživeo jako ozbiljno, razmišljajući o nekom obliku saradnje, pošto Vinovnik nije imao i (još uvek) nema svoj kanal neposredne prodaje. Taj razgovor me je ostavio u statusu najvećeg dečijeg ljubimca unutar zoo vrta, sklonom vratolomijama unutar kaveza. Lukavac „od preko puta Marakane“ je samo izvukao od mene podatak – Koliko košta baner preduzeća Vinovnik d.o.o., na stranicama istoimenog portala. Naravno da nije imao nikakvu nameru da se reklamira. Bilo mu je važno da formira cenu na sopstvenim stranicama. „Ja jesam lud, ali nisam blesav...“, reče vanvremenski Bata Bubuleja Stojković u predstavi „Urnebesna tragedija“ Duška Kovačevića. Deki je dobio sumanutu informativnu cenu, a ja sam buduću saradnju stavio na masnu marginu čitulje omotane oko prebarikirane slanine.
„Wine and Pleasure“ definitivno funkcioniše na poseban način. Specijalan respekt zaslužuje i zbog toga što nije zagazio na mostić uvoza koji se leluja iznad jezera punjenog živahnim blatom. Mada se, ruku na srce, to živahno blato za mnoge pokazalo i kao vrlo lekovito. Inače, poslovna filozofija ove institucije je onima iz bekgraunda (proizvođači koji nude stvoreno) potpuno jasna. Neposrednim kupcima je još jasnija. Pragmatično je tvrd na pregovorima, ali zato besprekorno korektan u realizaciji potonje saradnje. I zaista se trudi da ide dalje... O tome bi, na neki način, trebalo da govori ovaj tekst.
Već par meseci unazad, u funkciji je, unutar vinoteke posebno odeljen prostor za ozbiljne prezentacije širokog spektra. Logično, prevashodno se tu rade vinske prezentacije. Postoji valjda desetak tekstova u kojima, više i ne znam na koji način (sprdnja, analitika, bazni marketing, apelovanje...), nisam objašnjavao razliku između promocija i degustacija. Minorne su šanse da su ti tekstovi i doprli do Dejana, ali je on napravio nešto sasvim peto, a tako logično. Izvlačeći ono najkorisnije iz odaljenih karakteristika degustacija i promocija, te njihovim logičnim sažimanjem, odlazak do „preko puta Marakane“ je pretvorio u važan ritual. Na ciljano limitirane promocije, koje su u biti degustacije sa post efektom, pozivaju se samo oni kojima je, po mišljenju vlasnika, i mesto.
U dorađenom delu vinoteke, odeljenog „lažnim vratima“ kliznog agregatnog stanja, odigravaju se prezentacije koje prete da prerastu u kultne. Manirom egzotičnog Trgovčevića rečeno: „Javlja mi se da će se u tom prostoru za par godina odigravati skoro sve relevantne vinske premijere!“ Procedura je i više nego jednostavna: Poželite da predstavite svoje proizvode odabranoj grupi onih koji prodaju (distributeri, trgovci...) i onih koji indirektno utiču na prodaju (novinari...) i zakažete termin. Dalje je sve na sjajnoj ekipi sa lokacije – „preko puta Marakane“.
Do sada sam bio na nekoliko predstavljanja vina u vinoteci „Wine and Pleasure“. I svako to okupljanje je dalo neposredni efekat. Pošto je važno krenuti od poznatog, posebno mi je drago što priča kreće od Vinarije Deurić, nečeg što „džiglja“ na nedeljnom nivou u svakom pogledu. Sjajna je bila i slovenačka, preciznije Radgonska „žubor tortura“ (više od deset uzoraka!?), sa koje smo se razišli u vidno euforičnim stanjima organizama. A da ima smisla predstaviti se i pored relativno simboličnog obima proizvodnje, pokazalo je jučerašnje predstavljanje Vinarije Plavinci, odnosno dva organska vina od sorti: panonija i regent! Ovakvo ludilo od izbora sorti me je malo asociralo na prijatelja Batu Nećaka, odnosno Vinariju Nećak iz Petrovca na Mlavi, sa ekscentričnim zasadima semijona i traminca.
Srpsko vinarstvo je, generalno gledano, šaroliki milje atipičnih čudaka, manje ili više predanih svom poslu. Posebno razgaljuje fakt da svako od njih ima neku svoju priču, neki miks kreativnog ludila, optimističnog beznađa i bega od žabokrečine svakodnevice. Baveći se elementarnim računskim operacijama, uz tradicionalno vidovnjaštvo, gotovo da mogu sa sigurnošću proreći futur. Naime, većinu te, sve kvalitetnije i kvalitetnije egzotike po bocama, imaću prilike da premijerno isprobavam u vinoteci koja je tema ovog napisa. Ako se slučajno desi, pošto je život nepredvidiv, da Maja i Dejan Maslovara prestanu da me zovu na ove prezentacije, znajte da sam ga najverovatnije teško porazio u nekom našem sumanutom dvoboju (igra: Ko poznaje više srpskih, ozbiljnim poznavaocima potpuno nepoznatih vina – prim. N. A.) i da mi se sveti. Hoću reći, nisam ga još video kako se ponaša kad gubi. Za sada sve dobija...
Nenad Andrić
