Događaj
Obračun kod OK Holesterola
Kad udari junak na junaka, onda se sve trese, a naročito pihtije
Google translate je program koji je mnogim poluusmenim dilejama pružio moć poliglota. Ako u tom programu ukucate englesku reč „chief“, što bi trebalo da je glavni kuvar, izađe vam da je to ujedno i poglavica. Dakle dva vrsna kuvara, Poglavica Ranjeni Pasat Koji Pravi Zavet Zapis I Ćulbastiju (Dragan Vasić, u daljem tekstu Janko) i Poglavica Banatski Srndać Kome Su Oteli Plemenske Novine (Igor Luković, u daljem tekstu Igor Luković), donesoše svoje ratničke plehove, punjene raskošnim želeom od pitome svinje, ulovljene u lokalnoj kasapnici. Neutralni teren, bez zapaljene USB elektronske lule mira natopljene sintetičkim kancerogenim zejtinom, poseo je nadplemenski savet da oceni majstore svog zanata. Pred savet su izneti mirnodopski beli tanjiri sa uzorcima. Jedan uzorak je imao bonsai ratničko koplje bez obeležja (čačkalica), a drugi ne. Pojedini iskusni članovi saveta su prepoznali radove i zagonetno se smeškali.
Izvesni beli pisac, koji je inače značajno bolji slikar, a zvao se Momo Kapor, jednom prilikom je duhovito izjavio: „Volim pihtije, pošto su one jedino što još uvek drhti ispred mene“. Pihtije su dakle više od hrane. One su stav, otelotvoreno iskustvo i hrana odraslih ratnika... Strast prema pihtijama je inicijacija u pleme iskusnih. Nisu za decu... Čovek koji ume da napravi vino i čovek koji ume da piše su se za ovaj „okršaj“ dogovarali dve godine. Nedelju dana pre jedva dočekanog takmičenja, na pitanje: „Umeš li ti to zaista? Kakve su ti pihtije?“, Igor Luković je kroz osmeh izjavio: „Dok nisam probao Jankove, mislio sam da su moje najbolje“. Fer, sportski i korektno. Njegove pihtije nisu imale identifikaciono koplje.
Realno, jedina Igorova šansa se sastojala u tome da Jankove pihtije budu preslane. To se ovoga puta nije desilo, pa ni dileme oko pobednika nije bilo. I sam Igor je priznao da su Jankove bolje. U želji da se dostojno suprotstavi, Igor je napravio izdašne pihtije, sa možda i previše mesnih sadržaja. Kada je na kraju takmičenja doneto resto, našlo se par Igorovih pihtijastih paralelopipeda sa manje mesa, a više želea. Tek tu se moglo nazreti koliko ovo delo ima potencijala i koji je to precizan smer Igorovog daljeg razvoja kao majstora za pihtije. Jankovo savršenstvo iz rialiti šoua „36 sati – pihtije“, gotovo da je neumesno komentarisati. Nakon brutalnih 36 sati termičke obrade, Jankove pihtije postaju klasa za sebe i jelo o kome samo maštaju uštirkani mrsomudi sa raznih kulinarskih kanala. Dalje reči mogu samo da pokvare ovu gastronomsku raskoš. Ozbiljne pihtije, pošto su definitivno jelo za odrasle, mogu da kreiraju samo posvećene babe sa tajnom i nadahnute dede sa viškom vremena i entuzijazmom. Međutim, ova dva talentovana čoveka su jasno pokazala da trud donosi rezultat. Veče impresivnih zalogaja upotpunio je Janko svojom legendarnom modifikovanom spržom i Igor svojim kobasicama, krvavicom i džigernjačom. Aristokratski sofisticirana i impresivno uravnotežena kobasica je izazvala burni izliv simpatija, te predstavlja najveće iznenađenje ove lepe večeri.
Vino? Da li je moglo bez vina? Naravno da ne! Nadplemenski savet, zajedno sa takmičarima, predstavlja skup ljudi koji vino piju i dok rone, pa je potpuno nebulozno pomisliti da ovakvo - veličanstveno takmičenje može proći bez vina. Neki članovi saveta su doneli svoj proseko... Neki tramince, frankovke, širaz... Točili su se Jankovi Crveni Zapisi, Zaveti Rezerve... I sve to iz raznih godina! Izuzetna atmosfera, vrhunski takmaci, briljantne želatinaste kreacije, sjajna vina... U šali preterano pompezno najavljivano takmičenje, definitivno se ispostavilo kao putokaz mnogima u smislu odlične zabave. Obično se kaže: „Ma batali ti ovo i drži se svog izvornog zanimanja!“ Ovoga puta, ne! Držaće se Janko vina i Igor tastature, ali momci... „Ni pod razno ne zabušavajte u kujni!“ Jednostavno, suviše vam lepo ide...
