Lično
Od egzotike ka opštem dobru
Od turbulentnog danas, praviti za sutra inspirativno juče. Vinarija Stari Dani, za stare i nove dane...
Nekoliko baš dobrih godina... Da parafraziramo jednog vinara, bile su to godine u kojima je skoro svako mogao da napravi vino. Dobro, nije baš tako, ali možda nije ni daleko od istine. Premisa je da se nekim stvarima i procesima ipak vlada. Život se uglavnom odvija po strogim sinusnim pravilima (one linije kojima se ocrtava bioritam – prim. aut.), dakle analogno, ali je priroda prošle godine, poput televizije, naglo digitalizovana. Bila je čista nula. Ova tekuća je ponovo – jedan. Možda je zaista bio potreban predah. Poluvreme, svođenje utisaka, baždarenje instinkta za opstankom, razvijanje novih strategija... Vina napravljena pošteno, od onoga što se imalo. Koliko i kako se moglo... Na neki način, posebno poštovanje zaslužuju oni koji su u vino krenuli baš u toj, prokletoj godini. Kao u šablonskom vic prekidaču: loša vest – dobra vest, a prvo im je saopštena loša.
Preguraše se te nedaće nekako i sada, posle kratkog predaha, ponovo kreće nezaustavljivi razvoj. Za veliki broj vinarija se može reći da spremaju pravi bum na proleće. Stići će mlada, bela, odlična vina, u pratnji odležalih crvenih (2013-ta i starija). Od aprila se zaista očekuje potpuni vinski spektakl. Nadolazeće vinske manifestacije će biti jako korisne u pogledu sagledavanja trenutnih dostignuća, pre svega, ali i kao uvertira za pomenuti, nastupajući bum. Možda paradoksalno, ali najveća su očekivanja upravo tamo gde im se realno i ne nadamo previše. Neke neeksponirane, još uvek lokalne vinarije, pravo blago na određenoj teritoriji, privući će pažnju vaskolike javnosti i to ne samo vinske.
Neko ko se po lokalu kreće i istražuje, gotovo da nema nepoznanice u pogledu tog tipa vinarija. Međutim, takav čovek ipak na neki način iskazuje žal zbog činjenice da se dobar broj odličnih, lokalnih vina, ne može pazariti, konkretno u Beogradu. Majka pošta još uvek ne zvuči dovoljno pouzdano. Vinarija Stari Dani, koja časno, uz samo još par institucija (Aleksić, Malča...) nosi po jugu Srbije visoko podignutu čudotvornu baklju kvaliteta, mnogima ipak nije nepoznata. Upoznali smo ih prošle godine na predivnom, granitno organizovanom festivalu na Niškoj tvrđavi. Sjajna vina iz Bujanovca i Leskovca, pošto su vinogradi ove vinarije na te dve lokacije, bila su i najveće iznenađenje događaja, o čemu smo, naravno, tada pisali. Nakon toga su se, donekle stidljivo pojavili i kod naših saboraca iz Vinske Ilegale. Premijera Starih Dana u Beogradu se pokazala kao vrlo uspešna, pošto su tu, po običaju, predstavljali prijatan, osvežavajući šok za brojnu i nerazmaženu, vinsku publiku iz prestonice. Da li ostati svoj na svome (jug) ili se spremati za ekspanziju, odnosno „pohod na Beograd“, bila je dilema. Izgledalo je da još nije vreme...
I onda ponovo Niš, ovogodišnji, još „luđi“, veći i bolji. I ponovo Stari Dani, na ucrtanim pozicijama, ali sada hrabriji, neznatno stariji, konkretniji... Onako kako dele vinograd, podelili su i štand sa svojim prijateljima i poslovnim partnerima iz „Do kraja sveta“. Gužva za baš tim štandom nas je dovela u situaciju da im samo mašemo iz daljine i da se dogovorimo za sutrašnju jutarnju posetu vinogradima... Uz neprevaziđen u Kosmosu, izvorni leskovači roštilj, i nerazumno postaje razumno, siledžije se pacifikuju, mutav progovori, a modna blogerka sa pravom aplicira za akademika. Basma, Dert i Kalabalak su očigledno najbolji drugovi iz detinjstva tom roštilju. Takve stvari se, o čemu inače odrasmo tastature, nepogrešivo spoznaju na izvoru. Iz tog razloga su izvori važni. Inertnost i čekanje „da mi se donese“ su svetlosnim godinama udaljeni od esencijalnog uživanja. Samo agilni istinski uživaju!
Rigorozne tačke zakona o vinu koje tretiraju imena vinarija dovele su nas u situaciju da popis vinarija liči na telefonski imenik fizičkih lica. Međutim, nepovoljnost određene pozicije, ako se tretira „aikido tretmanom“, lako se pretvori u prednost. Fakt da dva prezimena učestvuju u upravljačkim strukturama Vinarije Stari Dani, neminovno su dovela dotle da se traži ime mimo tog telefonskog imenika. Stari Dani su odlično ime, do koga se došlo uz pomoć besmrtnog Bore Stankovića... Utemeljeno i marketinški izdašno, sa minornim uplivom često bezukusne nostalgije, ovo je ime koje se lako pamti. Kvalitet vina tu dodatno, vrlo lekovito utiče na nezaboravljanje. Bogati ljudi su oni koji poseduju u svojim RAM, ROM i ostalim memorijama dovoljno uspomena na proživljeno. Oni imaju moć da svaki prazan hod u prezentu nadomeste kvalitetnom i izdašnom uspomenom na nešto što su prošli. A to su upravo stari dani. Važni su nam, ako smo ih imali...
Na poslednjem pojavljivanju u Beogradu, Festivalu srpskih vina i rakija (FSVR), u organizaciji Srpskog vina, ekipa Starih Dana je, uz rol baner i flajere, ponovo donela i „Beograd sa upitnikom“. Ono gde oni nemaju upitnik, pošto se radi o jako poštenom svetu, vezano je za trenutne forme njihovih vina. Svako preterano laskanje, tamo gde mu nema mesta, poprilično „izofira“ emitera epiteta. Oni na manifestaciju dolaze da bi se predstavili, ali jako pažljivo slušaju i prate komentare. Najviše i izvuku iz manifestacije, pošto svoju, gotovo neprimetnu sondažu zaista rade sa stilom. Ovo je zaista za primer! Dobar deo palete, koji je apsolutno nesporan i spada u vrh kvaliteta, otpočeli su da dostavljaju „majkom poštom“ novoosvojenim „navijačima" iz Beograda i Novog Sada, koje su „kod Velje“, odnosno na FSVR stekli. Radost novog proleća u ovom južnjačkom vinskom biseru biće pojačana u trenutku kada slanje paketa bude zamenjeno dostavom paleta. Beograd, kao i Novi Sad sa svojim širim okolinama zaslužuju Stare Dane, u ime svojih starih dana. I dana koji dolaze... Jug Srbije to sve već jako dobro zna.
Nenad Andrić
