31. avgust 2013.

Rizling 2007, 11.5%, Porodični Podrum Rajković

Šone:

Dakle, italijanski rizling Porodičnog Podruma Rajković, ili kako ja to volim da kažem – Acin rizling! Aca Rajković je jedan skroman, tih i povučen tip.

Kika:

2008?

Šone:

Teško. Piše da je berba 2007. Kada kod njih tako piše, onda je to u najmlađu ruku to. Dakle, iz 2007. Šta kažu oči?

Kika:

Boju ne možemo ovde najpreciznije da definišemo, ali vuče na toplo žutu.

Šone:

Respektabilna žuta, zbog pečata u krštenici. A inače, ovo se zove italijanski rizling. Gospode, koliko je to sumanuto ime za sortu koja je Italiju videla koliko i srednje situirani Severnokorejanac. Inače, ovde postoji još ponešto.

Kika:

Vinogradarska kupaža... Šta konkretno?

Šone:

Ubij me ako se sećam. Bio sam u tom vinogradu i bilo je još nekih čokota na nivou statističkog incidenta. Smederevka, tamjanika... Ali tek po koji čokotić. Da li bi provalio sortu na keca?

Kika:

Nema šanse. Ni boja, ni aroma... Ništa ovde ne ukazuje na italijanski rizling, odnosno graševinu.

Šone:

Aroma je čist med, uz malo povrća, diskretnog voća u vidu vinogradarske breskve...

Kika:

Stvarno ima medne note. Da probam.. Slankasto je malo.

Šone:

To je mineralnost. Župa, šta reći... Inače, ovde imamo situaciju koja je meni posebno interesantna. Zašto? Pa prvo vidiš koja je sorta u pitanju i onda te iznenadi boja, onda pomirišeš i očekuješ nešto sasvim peto, tipa: „Ovo je sigurno polusuvo vino“ i na kraju kada probaš, dobiješ nešto sasvim deseto. Možda je to neka nesinhronizovanost, ali ja volim takva iznenađenja.

Kika:

A možda je to sve stvar tvojih predrasuda?

Šone:

Možda. Mada, ovde posle meda na nosu moraš očekivati zaostali šećer, a nema ga ni u naznakama.

Kika:

Malkice mi se čini da je ovde svežina pala, ali dobija malo sekundarne arome. Lepo, lepo... Što bi se reklo, sadržajno. A opet, vrlo je nedokučivo, stilski definisano, samo što je stil vrlo poseban i ovo je definitivno vino van svakog šablona. Ovo je baš lična priča.

Šone:

Sad će tebi biti verovatno smešno, ali je ovo vino Baskijat. I pored toga što je Aca onakav kao što sam rekao: kulturan, fini, tih i sve to... Međutim, ovo vino je Baskijat, tvrdim. Ima on svoje, tera svoje i doći će sve to na svoje mesto. Je l’ ti čučnuo?

Kika:

Daj još malo! Mada mislim da ovo vino nema komercijalni kapacitet. Evo, mi se ovde upinjemo da ga skapiramo, smestimo negde, a kao razumemo se malo. Kakve su mu šanse u prodaji, stvarno ne znam.

Šone:

Koliko med dominira.

Kika:

Ovo je neki samotok i predstavlja posebnu klasu vina. Oseća se malo, onako, kako bih rekao, vlažan kamen. Sviđa mi se to. Ostaje na jeziku...

Šone:

Podrum je to. Ispoštovan je vinograd, projektovan teroar u bocu i to je to. Izgleda kao vino iz amfore.

Kika:

Da, na tom je tragu... Ovo vino bi trebalo dati strancima. London, Njujork... Tamo se lože na ovakva vina, gotovo nedokučiva. Njih to pali. Sve su živo što postoji probali i onda ih ovako nešto izbaci iz ležišta.

Šone:

Za početak bi trebalo da se prodaje po Beogradu. Ima i ovde junaka da skapiraju priču, tvrdim!

Kika:

Da, vidiš, sa svakim novim gutljajem sve veće ludilo. Fanki!

Šone:

(smeh) Kika i njegova deskripcija... Fanki!

Kika:

I sad se otvara... Neverovatno. Ja sam vrlo zadovoljan i prijatno iznenađen ovim vinom.

Šone:

Ja sam samo zadovoljan, pošto nemam pravo na iznenađenje... Popio sam ga dosta. Zato mi i znači tvoj stav.

Kika:

Ovo vino je potpuno karakterno, autentično... Malo robusnije za italijanski rizling, ali to je od te količine minerala i malo probijaju tercijalne arome.

Šone:

Stariji vinograd i blagodeti istog.

Kika:

Meni se sviđa, pa mi se sviđa... Ovo je za one što piju puno, non stop i misle da su sve probali. Da se uzbude ponovo!

Šone:

(smeh) Nemojmo o uzbuđenju...

Kika:

Vidi, ovo je delo, da kažem, jednog od poslednjih Mohikanaca ovde, a u svetu taj stil počinje ponovo da se ceni. Samo je pitanje da li će da preživi dok to stigne i do nas. Boca mu je retro, ali je lepa. I sve to ide jedno s drugim.

Šone:

Ma pusti etiketu! Rak rana našeg vinarstva... Postoje dve umetničke crtice u kojima smo impresivno tanki: ton na filmu i etikete na flašama vina. Nego, da zaključimo mi Rizling Porodičnog Podruma Rajković: Mlada prasetina i ovo dobro ohlađeno...

Kika:

Ili neko masnije šaranče?

Šone:

Šaranče ima ozbiljnu falinku što ne spada u papkare... A ovo vino se može sa priličnim uspehom krljati i sa ozbiljnijim mesinama.

Kika:

Toplo bih ga preporučio naročito onima koji su probali sva srpska vina i misle da nemaju više šta da probaju. Da se ponovo osete uzbuđenim...

Šone:

Izgleda da je reč „uzbuđenje“ pobedila. Imamo li šta još da dodamo?

Kika:

Samo da dodamo još u čaše.