Lično
Roze je u modi
Kao uvertira filmskog festivala u Kanu, održano je takmičenje (1200 uzoraka iz celog sveta) u roze vinima. Dva srebra za Tikveš!
„Nekada su najnovije farmerke, košulje, haljinice ili patike putovale do ovih naših krajeva poprilično dugo. Cinici bi rekli da je moda bila spora, ali zato nedostižna. Vreme se prekraćivalo kreiranjem neke svoje, mahom industrijskog tipa. Danas sve to ide munjevito, iako su kuknjava i lelekanje nad praistorijom postale manir. Sve je pre bilo strava, a sada ništa ne valja. Mislim, strašno...“
Čujem da postoji zanimanje „modna blogerka“ i nisam siguran da li ovako počinju svoja pisanija ili youtube izlaganja. Kao i sve, tako i moda danas stiže munjevito. Kada bi se to odnosilo samo na garderobu, sa stanovišta kompetencija onoga koji piše, ovde bi se tekst završio, sa jasnom porukom da ga zasigurno nije trebalo ni počinjati. No, povod je sasvim logično, drugačiji.
Roze vina su nešto što se uporno, sa posebnim stilom i puno osećaja forsiralo iz Provanse. I nije u pitanju „hrčak baba“ koja zbira garderobu, sve u nadi da će zvoncare opet u modu. Roze se sve više voli tamo gde se oduvek i voleo, tako da sada već bezbedno, bez obuće, gazi utabanom stazom tradicije. Međutim, otkrivaju ga sa sve više strana u poslednje vreme. Vino te boje beži iz svesti sa pozicije „špricer repromaterijala“ na poziciju „vino, bre!“ Laktajući se onako bledo ružičast, roze je otišao i u neke ozbiljnije cenovne kategorije. Radost dizanja kvaliteta, zarad kosmičke ekonomske ravnoteže, donekle se poklapa dizanjem cena.
I kakve sad to ima veze? Stvar je jednostavna... Za dizanje cena, neophodno je opravdanje. Kvalitet je dovoljan, ali mora biti i verifikovan. A kad smo kod verifikacija, ima li bolje potvrde od odličja sa nekog ozbiljnijeg takmičenja! U poslednje vreme se svako takmičenje završava informativnim pismom Vinarije Tikveš. Od 1200 uzoraka koji su pristigli u Kan, na grandiozno svetsko takmičenje rozea, Vinarija Tikveš je „ubrala“ dva srebra. Alexandria Cuvee i Rose Classic iz 2015-te, su osvetlale obraz Balkana u ovoj kategoriji vina.
Ako ovom velikom i zasluženom (probao, pa tvrdim – prim. aut.) uspehu pridodamo i uspeh Alexandrie Cuvee 2015 na Mundus Vini (takođe srebro), onda se može reći da je strategija Tikveša, koji se sada (poslednjih nekoliko godina) baš „muški“ uhvatio u koštac sa vrhunskim kvalitetom, apsolutno opravdala ulaganja i poverenje u odgovorne za ovaj uspeh. Ceo ešalon vrhunskih etiketa ovog proizvođača, sada ima neki oblik priznanja i to isključivo sa prestižnih festivala. Ko radi, taj i greši, ali ko baš ozbiljno radi, taj uopšte ne greši! Ovde je u pitanju ozbiljan rad.
A zašto je baš Alexandria Cuvee Rose dobio sve to što je ispodobijao? Odgovor je vrlo jednostavan: Od izgleda, preko ukusa, do konačnog utiska, nema puno prostora za baksuze. Kao što se farmerke mogu šiti od bilo kog platna, ali teksas je jedini relevantan, tako je i boja ovog rozea ono što je trenutni hit u svetu: Provansa. Da će biti voćan, to je jasno gotovo na pogled, ostaje samo da se vidi šta se od voća tu nalazi. Svašta se tu da namirisati. Proizvođač je na etiketi naveo ruže (onako), maline, breskve (vrlo) i kruške (ima). Pošto etiketa nije literarni rad, na nju nisu stali citrusi i nešto malo začinskog bilja. Na ukusu sveže, voćno, lagano, sa iznivelisanim kiselinama koje prijaju. Šećera ni od korova (odlično)... I opet razna žuto narandžasta voća, kao i malo meda. E sad, taj med... On se češće javlja kod belih vina, ali ovde imamo „u svetu postoji jedno carstvo“ pino noara, kaberne sovinjona i merloa?! Tračak intrigantnosti? Odlično je kad postoji u nekoj meri, pošto to diže ocenu i cenu. Postaje povod kupovini... Sa takvim pečatom, kupovina prve boce je neminovna. Malo li je?
I šta sad da radi pošten čovek naviknut na Tikvešov Grenaš Blan? Pogotovo, ako mu on dođe kao lek za pritisak, koji se stalno konzumira... Dobro, ne mora baš da menja terapiju, ali da je modifikuje, to svakako! Alexandria Cuvee Roze je vino koje je, kako mi se čini, preživelo izvesnu sortnu kombinatoriku. Međutim, uvek to oni tamo odlično spakuju. Što se tiče ovog, poslednjeg izdanja, otišlo se još jedan korak napred. Medalje to pokazuju, ali medalje se ne piju. Medalje se čestitaju, što ovom prilikom najsrdačnije činimo, a pije se vino koje je stvarno dušu dalo za leto.
Vinovnik
