Lično
Sremski Karlovci u rubrici LIČNO! Jeste lično
Od sjaja do očaja? Možda... Ali ipak postoji povratna karta. Nazad, do sjaja: Dani berbe grožđa u Sremskim Karlovcima
Verovatno ne postoji u Srbiji lokacija sa tolikom koncentracijom vinarija. Većina je registrovanih, a nalazi ih se i po pet – šest u jednoj ulici. Komšije i kolege. Žive i rade u Sremskim Karlovcima, gradiću poetskog giganta pokošenog tuberkulozom u početnoj fazi karijere, Branka Radičevića. Na prelasku leta u jesen, svake godine Karlovci obeležavaju dane, posle neprikosnovenog Branka, drugog produkta po svojoj važnosti - dane grožđa. Ovaj gradić, inače, gaji interesantan kult dešavanja. Slavi se sve živo što postoji, ponešto i pokojno, tako da se bina na centralnom gradskom trgu gotovo i ne rasklapa. Vazda su tu neki folklori, pesničke seanse, govorancije, koncerti... Ako svratite na kafu, potpuno slučajno, možete naleteti na festival kuglofa, recimo. Ovog 21. septembra nisam svratio slučajno. Bilo je i više nego namerno.
Prethodni pokušaj doživljavanja vina u ovom gradu mi se pretvorio u šizofreni fijasko, sa elementima školske burleske. Teranja iz podruma, brutalni bonsai psići, zamandaljene kapije, služenje crvenih vina na temperaturama koja lede većinu gasova, sladoled od jaja... Znamo svi tu priču. I zbog te priče nisam smeo ove godine da propustim Karlovce. Suviše je lično. Naravno, ovoga puta sam se predstavljao.
Prvo što uradite prilikom upada na manifestaciju koja potencira vino je da ošacujete koliko ima izlagača. Ako je broj manji od dvadeset, pri čemu više od pola asortimana znate, kao što je moj slučaj, onda procena situacije glasi: Čuku, čuku i po, pa pedala. U prevodu: Optrčati to malo što niste imali priliku da probate i ekspresno udaljavanje. Broj izlagača u Karlovcima je bio oko tih kritičnih dvadeset, možda par primeraka više ili manje. Međutim, kada sam se približio štandovima, skapirao sam da ja u stvari, gotovo ništa od toga nisam probao!? Kako je to moguće, kada sam popio skoro celu Srbiju?
Čim je radoznalost savladala čuđenje, krenuo sam redom. Bilo je dosta posla... Da bih nokautirao skepsu, prišao sam tamo gde greške nema: Kaberne fran, vinarija Đurđić! Poznata i draga lica iz NS Promo Team-a, poznati ukus Đurđićevog frana i dan već izgleda bolje. Ono što je moglo taj dan da urniše, a na sreću nije, je naravno čudesna aljkavost organizatora, pošto leda nije bilo ni za otečene zglobove, a kamoli za kible. Do obližnjih lokala su špartale promoterke sa štandova, noseći kante pune vode. Izgledalo je kao da planiraju napajanje sitne stoke. Čaše od PVC-a i nedostatak leda su elementarna, banalna i lako rešiva logistika. Ko to ne ume da reši, definitivno se bavi pogrešnim poslom. Jedan čovek je napravio sjajan festival uz pomoć fejsbuka, čaša na kauciju i kupljenih vreća sa ledom. A ovde to čitav odbor ne rešava već godinama. Ali ni taj diletantizam nije mogao da naruši pozitivan osećaj, koji me je vrmenom sve snažnije prožimao.
Na štandu Vinuma, ponovo poznata lica. Pomalo neočekivano, pošto od poznatih lica u Karlovcima imamo samo Peđu Crnkovića, pod naslovom – Kiš i nezaobilaznog Nenada Aleksa Nešu Ratkovića Bermeta, koji ima karakterističnu nošnju, još karakterističnije brkove i ime poput pravoslavnog Meksikanca. Dakle, Vinum... Vrlo pristojan asortiman i jako ljubazni ljudi. Idemo dalje... Bajilo! Zbunjujući prizor su dve sestre na štandu, pošto gazda ima dva sina. Pa da, jedna je snaja, a druga - njena sestra. Retko šarmantne devojke su bile šokirane mojim prošlogodišnjim „provodom“ u podrumu. Najzad i da se proba nešto od tog Bajila... Hmmm... Predrasudo i Bogu si teška. Ovo uopšte nije loše. A kaberne sovinjon iz barika me je potpuno iznenadio. Posetio sam ponovo podrum, nije bilo vrdanja... Sada je to sasvim druga priča. Ono prošle godine definitivno nije bio pravi dan. Ima tu vina... Zaista ima.
Ajmo nazad, Živanović! Još jedno loše iskustvo ovoga puta izostaje. Opet simpatičan svet za štandom. Dajte mi probus! U redu je, ali znam za jedan daleko bolji. Nisam se setio da probam kaberne sovinjon, a neko davno reče da je dobar. Nema veze, idemo dalje... Mrđanin! I ovaj flašira kaberne fran?! Počinje da mi se sviđa situacija u Karlovcima. Nije loš fran, ali... Dajte neki iz drveta? Ima, naravno... U tom trenutku, dok sam srkao značajno ozbiljniji fran, sa nebesa počinje nešto što bi Noja navelo da ekspresno naduva čamac. Skupilo nas se nekoliko unutar štanda, zajedno sa bračnim parom iz Venecuele!? Koeficijent veselosti je podigla situacija otvaranja kišobrana ispod „nepromočive“ tende. Par minuta ceđenja nimbostratusa se istrpelo uz komšijinu dunjevaču. Inače, kod Mrđanina je bilo ubedljivo najbolje zezanje. Sve pohvale za atmosferu.
Čašćenje dobrim ručkom, kapci se polako sklapaju, ali ima još posla. Na štandu pravoslavnog Meksikanca silesija naroda i mali milion različitih rakija, plus izotopi bermeta. Iskusni sajamski vuk uvek privlači masu! Kad smo kod vukova, do njega je vinarija Kurjak sa veselim etiketama. Ima neoplantu?! Prilazi neka žena i traži traminac. Na štandu joj nude neoplantu, koja je dete od traminca, ali ona sa indignacijom odbija. Možeš da ne znaš, ženo, ali probaj... Ne vredi, baksuz je baksuz. A kad smo kod toga kako bi trebalo da se ponaša i dejstvuje ozbiljna žena, dolazimo do štanda vinarije Veritas. Gospođa Bošković je dama, profesionalac i čovek. Sve to u jednom organizmu. Upoznao sam se sa kompletnim asortimanom, od čega njihov Cuvee ima moju najtopliju preporuku.
Iako sam negde već probao nešto što se zove Ausbruh, ponovio sam proceduru na štandu Dulke. Prva asocijacija na „bruh“ mi je neplanirana kesa na donjem trbuhu. Činjenica je da ovo piće ume da bude teško. Mada, rekoše da ga vole žene. Neka ga vole... Meni dajte merlo! I kod Došena može merlo... A merloa ima i na lokalitetu pod kontrolom Patrijaršijskog vina. Devojka u narodnoj nošnji sa ogrnutom kožnom rokerskom jaknom je apsolutno pobedila svojim stajlingom. Bezočno sam je fotografisao deset minuta.
Petrovići imaju silu, a Kiš ima balon... Vinarija Kiš mi nije nepoznanica, ali sam ipak iskoristio priliku da probam roze. Izuzetno prijatno iznenađenje. Kod Benišeka bermet, mada ja to piće definitivno ne kapiram. Slatkasta bevanda od pelinkovca koja priziva halucinacije, definitivno nije moje piće. A nije da ne volim desertna vina. Podrum Probus nema sortu probus, što je po meni propus’. Ima frankovku i beli bermet, koji se ispostavio kao značajno simpatičnije piće, od crnog mu burazera. Taj stav sam blombirao isprobavši isti proizvod od vinarije koja se zove General! Kakvo ludo ime za vinariju...
Ludost tog dana je dopunio odličan nastup grupe Filigrans na centralnom trgu u Novom Sadu! Perfektna svirka, kao finale jednog neočekivano sadržajnog, a suštinski neformalnog dana... Da, ići ću ponovo u Karlovce, zato što je stvar lična. Od sada i drugačije lična!
Nenad Andrić
