Događaj
Sve će to, o mila moja, prekriti roze, belo i crveno
Dok su se u Marseju batinali oni koji piju pivo i viski, sa onima koji taslače votku, mi smo pili roze...
Iskra iz Bugojna, Jedinstvo iz Bihaća, Novi Sad, Rad... U Jugoslaviji je nekada bila popularna sportska prognoza, konzervativna i stroga pramajka postojećih kladionica. Na tiketima su uredno bili naslagani svi timovi tadašnje prve lige, a timovi kojima počinje ovaj tekst su predstavljali stabilne drugoligaše. E sad, neki su se krvavo borili da uđu u najviši rang, povremeno i upadali, a jedan tim se po nečemu (prećutnom) izdvajao. Naravno da je u pitanu FK Rad, sportski ogranak građevinskog socijalističkog giganta. To je klub koji je i pored poprilično snažnih takmičarskih potencijala, nepokolebljivo ostajao u drugoj ligi (istok). Menadžmentu tima nije odgovarao, pre svega zbog troškova, prelazak u elitni rang. Iz današnje perspektive ovo zvuči bolesno, ali eto i to se dešavalo.
Novo vreme, novi ljudi, nova pravila, novo sve... FK Rad je sada jedan od najjačih timova u Srbiji i rasadnik sjajnih mladih fudbalera, što je za pohvalu. Šta se sa njima kasnije dešava prelazi u domen sopstvene odgovornosti za sudbinu. Ovaj klub je pre svega poznat po odanoj grupi navijača (od milja nazivani i – huligani) koja nije baš upečatljiva po tome da sa kesom kokica ide na utakmice. U subotu je održan Pink Džem, festival roze vina i ostalih, u fazonu „trulo mi da nosim samo jednu etiketu“. Na platou ispred hotela Radisson Blue (Radiša Plavi, koji nije u srodstvu sa muzičarom Miškom, iste boje) više od trideset vinarija je zadužilo legendarne Kikine kofe i astalče sa čaršavom. I bi dobro.
Za ljubitelje rečenice: „Kakve sad to ima veze?!“, valja napomenuti da su mnogi izlagači, pa i nešto publike došli u roze majicama, košuljama & ostalim delovima garderobe. Takvi „autfiti“ neminovno potaknu maštu, pa se piscu ovih redova nametnula slika neorganizovane posete Radovih navijača i moderne roze boje. Sreća da su skloniji pivu. A vratićemo se i na fudbal, kao takav. Evropsko prvenstvo je u toku, pobogu, a sa njim i prateća folklorna makljaža, naročito u Marseju.
Što se tiče roze vina, izbor je zaista bio fascinantan. Od novovaspostavljenog balkanskog monarha iz Vinuma, do... Župa, Negotin, jug Srbije, vascela Vojvodina, malo stranaca... Falili su samo, opravdano odsutni Šumadinci, koji su u isto vreme održavali svoj festival u Topoli. Taj festival je ranije najavljen, pa im se ne može zameriti. Svako ima svoje prioritete, što je sasvim prirodno. Sve je češća pojava da se u isto vreme na dva mesta održavaju vinski događaji. Lako se organizuju, nisu skupi, a (isti) narod ih voli. I ne samo da je publika „navučena“. „Navučeni“ su i sami vinari... Objektivno rečeno, vinske žurke spadaju u nešto najkvalitetnije na šta se čovek može „navući“.
Ono gde je mogla da strada arkada Pink Džema je već pominjano evropsko prvenstvo u fudbalu. Ženski deo redakcije je iz tog razloga bio u Topoli, a muški se oslonio na postojanje plažnog video bima ispred Radissona. Čašom spektakularne Mataljeve crne tamjanike, pisac ovih redova je proslavio gol Rusa protiv Čerčilovih unučića... Ništa od toga nije bilo zasluženo: unučići skrnavljivača tompusa su bili bolji od Rusa, a poluslatku crnu tamjaniku sam protiv svih pravila sipao četiri puta, verovatno na uštrb bar tri posetioca.
Popisivati ovde sve ružičaste napitke koji zaslužuju svu pažnju vinskog sveta, zaista je komplikovano, a i trajalo bi. Krenete levo od Erdevika i završite sa Tošićima. Ne vredi, Bog mi je svedok da sam poželeo da popišem sve, ali ne ide. U vremenu pred nama će svako od ovih vina, kao i bukvalno svaka vinarija, koja je donela svoje roze mezimce na žurku, dobiti svoj prostor na stranicama Vinovnika. Nekada su ti popisi i bili mogući, ali pri ovoj količini vrhunskog kvaliteta, zaista se mora odustati. Jedino vino na koje nismo naleteli je – loše. Čisto sumnjam da će ga više ikada i biti. Naprosto, mnogo smo jaki.
U vinu da, ali u fudbalu... Mada, postoji neki vid korelacije. Naša mlada vina, u šta poslovično spadaju rozei, izuzetno su kvalitetna, poput onih klinaca što su pokorili planetu na Novom Zelandu. Za sličan kvalitet starijih ipak mora da prođe određeni period, pa će sve da legne na mesto. Fizički je nemoguće da mlade vinarije imaju starija vina uopšte, ali videćemo se za desetak godina, kada svi ovi „novi“ postanu veterani u top formi. Ako u nečemu imamo perspektivu, onda je to vino. Za fudbal se više brinem.
