Vest
Svratio malo Volarević sa kolegom u Fridu i doneo neka vina
Vinarija Volarević - Pokušaj da se Komarna pozicionira na vinskoj mapi u ovom segmentu spada u kategoriju uspelih
Nije nikakva novost, šta više, već prelazi u praksu da se ljudi, uspešni u određenoj vrsti posla, materijalnim, ljudskim i ostalim sredstvima, naravno legitimnim, prešaltuju u vinski kolosek. Neki to kriju, što je svakako budalasto, a neki sa ponosom ističu ono što im je omogućilo da pune flaše ozbiljnim sadržajima. Josip Volarević (24) ponosno ističe da je njegova porodica apsolutni lider Hrvatske na području kalemarstva i rasada. Ulazak u vino je logična posledica. Kada pravim drugima, zašto ne bih i sebi? Uz to, kraj u kome funkcionišu Volarevići ima odlične predispozicije za vrhunski rad. Potreban je samo stručan i temeljan pristup, za šta ne postoji sumnja, pošto Josip odlučnim koracima grabi ka doktoratu na Agronomskom fakultetu. Dakle, svi uslovi su tu, nešto je već učinjeno, a radi se i dalje.
Za svoju prezentaciju u Fridi, Josip je doneo četiri etikete, od kojih su dve komercijalne, a dve manje više demonstrativnog karaktera, kao paspartu ličnog pečata. Odlučnost u pogledu i stavu ovog momka vam apsolutno obesmišljava pitanje: „Dvanaest hektara i samo jedna sorta?! Da nije to malo kocka?“ Očigledno je da dečko vrlo dobro zna šta radi i što je najvažnije, oko svakog problema, bio on potencijalan ili aktuelan, konsultuje se sa svojim kolegama. Jako je bitno odlagati demonstraciju sujete do trenutka kada ona postaje sama po sebi besmislena. Josip, sa ocem i tri brata funkcioniše na bazi konsenzusa i njihova porodična sloga se najbolje oslikava u boci.
Volarevići su vinograde zasadili 2008-e godine, tako da im prva boca plavca malog datira od 2010-e godine. Upravo taj, plavac iz 2010, nastao gnječenjem sirovine sa zaperaka predstavlja potpuno iznenađenje. Malo je blesavo pisati o vinu koga gotovo nema, zato što formiranje zazubica i nije neki manir. U svakom slučaju, izuzetno interesantno vino, koje je ne samo širom otvorilo vrata Volarevićima u svet vina, nego i vešto podmetnulo stopalo da se ta vrata više nikada ne zatvore. Ako neko smatra drugačije, neka vidi to sa Josipom. Dva rozea, jedan „letnjiji“, a drugi „zimskiji“, iako od plavaca, snažno korespondiraju sa Ćerasuolom iz Abruca. Da, pijući to vino, ješćete trešnje. Ozbiljna vina sa integritetom, od kojih je jedno klot inoksno (letnjiji i klasičniji), a drugo iz drveta (zimskiji i interesantniji). Na bocama imamo „ECO“ oznaku, koja naravno označava da su u pitanju ekološki proizvodi. Ekološki pristup im je suštinski važan i zbog nekih ličnih događaja iz prošlosti, ali da to ne diramo.
Pošto plavac iz 2011, na početku godine još nije bio spreman za putešestvije po takmičenjima, Volarevići su u Sofiju na Balkan Vajn Čelendž (takmičenje koje organizuju Bugari sa idejom da pokupe sve medalje) poslali roze i dobili bronzu. To je verovatno samo početak. Na početku je i plavac iz 2011-e koji predstavlja jednog vrlo obdarenog „mališu“ i tek će za nekoliko godina biti u punoj snazi. Moguće je piti ga već sada, ali ipak, gre’ota je ne sačuvati ga još neko vreme. Plavac je dakle, investicija, a roze za momentalnu egzekuciju. Bitno je naglasiti i da ovim vinima, bar za sada (a nadamo se i ubuduće), Volarevići ne uvrću uši kupcima, pošto su cene i više nego prihvatljive. Neko tu odlično zna šta radi...
