Vest
Tragom jedne mutne fotografije
Na neformalnom dočeku Srpske Nove Godine u jednom rok klubu, primećena vrlo interesantna pojava
Uobičajena pojava po klubovima, nažalost iz doba Jure, koji neguju ozbiljne diskusije gitarskim rifovima, svakako je gomila pivskih flaša i limenki po stolovima. Klub Atom je jedna od tih retkih oaza razuma. Na dočeku Srpske Nove Godine, uz čestitu svirku Senzacionalnog Teget Teatra u krnjem sastavu i Krnjeg Sastava u punom sastavu, jedan fenomen je prilično privukao našu pažnju. Veliki broj flašica vina po stolovima. Tradicionalni „pivo – viski“ rok kolorit narušavale su flašice sa vinom!? Ko bi rekao? I nije uopšte važan, blago rečeno diskutabilni kvalitet vina. Važno je da se vino konzumira.
Svaki pokušaj nagovaranja domaćih proizvođača da flaširaju „frtaljke“ od 0.187 litara, završava bujicom razloga protiv. Skupo, neadekvatno, problematično za održavanje, degradirajuće, neozbiljno... Ovo je samo ovlaš ogrebana ogromna tabla sa ispisanim razlozima. Međutim, prizori kao ovaj u Atomu govore malo drugačije. Ljudi su spremni da piju čak i rnjavo vino, ali samo da je vino. Kada bi se u atmosferi rok kluba susreli sa ozbiljnijim vinom, spakovanim u male flaše, poprilično bi se zaljuljalo pivo na pijedestalu. Odgovorni ljudi između dobrog piva i lošeg vina uvek biraju rakiju, ali ako je vino dobro, onda... Stoga bi bilo korisno dodatno apelovati na naše proizvođače da se ohrabre i pokušaju sa prodorom u klubove. Ako je vino dobro, ako cena nije preterana, a promet u perspektivi odličan, onda prepreka više nema.
U našu zemlju se, ma koliko to zvučalo polunormalno, dolazi i zbog provoda. Stiče se utisak da tamo gde se dolazi u provod nema nečeg izuzetno dobrog što smo u stanju da ponudimo, a to je vino. Kako će to vino biti spakovano, najmanje je bitno. Nema baš u svakom objektu uslova za kible od deset kila sa ledom i rituale. Svako ko dođe na svirku, definitivno nije tu da bi vrteo čašu. Tu je da bi slušao-la svirku i da popije nešto. Zašto ne bi pio-la ono najbolje što imamo, odnosno vino? Dosta dobro se pije loše vino i jasan je odgovor na pitanje koliko bi se pilo da je vino dobro. U neke klubove je stidljivo ušla „kesa u kutiji“. I to se pokazalo kao pun pogodak. Narod koji se zabavlja zaslužuje kvalitet, a mnogi koji vina vole su po klubovima uskraćeni. Proporcionalno tome i vinari su uskraćeni za neku novu publiku. Kada se sve sabere, ona tabla i ne deluje preterano mudro.
