Događaj
U susret Generalnoj Skupštini ASI
Godišnja sednica skupštine SERSA: Potvrda ispravnog kursa i precizan uvod u održavanje GS ASI.
Kada nam je na sve postojeće mail adrese stigao dopis koji počinje sa: „Na osnovu čl. 22. i čl. 39. st. 2. Zakona o Udruženjima ("Sl. Glasnik RS", br. 51/09 i br. 99/11), čl. 32. i čl. 34. Statuta Udruženja somelijea Srbije (od 27. 12. 2015.) i člana 1. stav 2. Poslovnika o radu skupštine...“, upućen od strane predsednika SERSA g. Dejana Živkoskog, svi koji smo ga otvorili pomislili smo da će neko na mardelj. Pomislili smo da se nastavlja sa kristijanizacijom društva. No, u pitanju je bio poziv na redovnu godišnju sednicu skupštine Udruženja. Ovo je samo pokazatelj da se sve mora čitati pažljivo i temeljno. U sredu, 27. januara, sednica je i održana.
Gotovo sve što je pomenuto u najavi sednice, sprovedeno je u delo. Pored segmenata koji se odnose direktno na rad Udruženja, Upravnog odbora, uz nezaobilazni globalni finansijski izveštaj, na sednici je poseban tretman zaslužila predstojeća Generalna Skupština ASI (svetska asocijacija somelijea), koja će se održati u Beogradu tokom juna ove godine. Usvojen je neophodni budžet za realizaciju ove velike svetkovine, kao i strategija za pribavljanje ovih nemalih sredstava. Naime, radi se o šest miliona dinara. Kao važan deo pratećeg programa Generalne Skupštine predviđena je sasvim logična prezentacija srpske vinske scene uvaženim gostima. Kroz učešće na ovom izotopu poluzatvorenog vinskog salona, naše vinarije će biti u prilici da svoja vina daju ozbiljnom i profesionalnom svetu na uvid, ali i na taj način pomognu u prikupljanju sredstava za održavanje same manifestacije. Nema nikakve sumnje da će se sve pozvane vinarije iz višedimenzionalne koristi jednodušno odazvati pozivu SERSA i biti deo ovog izuzetno važnog događaja u svetskim okvirima. Naravno, kada je vino i sve oko njega u pitanju.
Predsednik SERSA, g. Živkoski se na poseban način zahvalio sjajnom Dušanu Stojančeviću, autoru promotivnog filma, kao i Nenadu Andriću (autoru scenarija), zbog (po njemu) velikog doprinosa samog filma uspešnoj kandidaturi Beograda. Fakt je da su se gotovo svi mediji koji tretiraju vino, kroz autorski plasirane čitave lepeze argumenata, na vreme uključili u ovu kampanju i pomogli misiju. No, nekako najopipljiviji je ipak bio film, pošto se neposredno obraćao učesnicima u odlučivanju, pa su ova dva autora izdvojena. Nastavak ove dobitne saradnje je nešto što spada u domen elementarne logike.
Što se tiče samih članova Udruženja SERSA, oni će za članstvo u sada već poprilično stamenoj, transparentnoj i produktivnoj organizaciji izdvajati 3000 dinara na godišnjem nivou. Gotovo tenderskim manirom, uklonjeni su najjeftiniji i najskuplji predlog, pa je „pobedilo“ srednje rešenje. Ako se uzme u obzir naglašena agilnost rukovodstva i sve jači uticaj koji kroz akcije ovo udruženje ostvaruje u poslovnom, pa i društvenom smislu, predviđena članarina ne deluje kao preterani finansijski napor za pojedinca. Da podsetimo, članovi SERSE automatski postaju oni koji završe osnovni kurs, dobiju sertifikat i plate članarinu. Borba za status somelijea u radnoj knjižici se nastavlja, ali će ovi naši „neposredni prodavci vina i propagatori vinske kulture“ ipak najverovatnije morati da sačekaju globalni evropski šifrarnik radnih mesta. A do toga će doći brže no što se i pretpostavlja.
