Lično
Uspeh koji je kreiran
U toku jednog ozbiljnog poslovnog sastanka zazvonio mi je telefon. Težak pregovor prekinut u fazi socijalne eksplikacije („Odakle mi još pedeset evra“ ili već nešto tako...). Moja žena.
„Halo! Mora da je važno pošto znaš da sam na sastanku...“
„Patuljci se razvode!“, reče, grohotom se smejući.
Postoji neki užasan, strani TV kanal na kome se emituju tzv. rijaliti programi, neprestano. Potpuno slučajno, jednoga dana, u poteri za najbizarnijom mogućom zabavom, naleteli smo na rijaliti o nekoj porodici patuljaka. Debelo unovčena intima, vaistinu! Patuljci su naprasno postali zvezde i valjda je svako od njih pomislio da može sebi sada naći boljeg frajera i bolju ribu. (Ovde bi sad išla ona urbana legenda o Piksiju i novčaniku) Udarac u glavu se i podnese (sem ako je u pitanju odmeren mawashi geri bivšeg fudbalera), ali vezana dva mogu biti fatalna. Slava i novac, od patuljka lako naprave... Mislim, nešto što nije ni patuljak.
Problem kod patuljaka je to što su ih slava i novac pukli u nevreme, odnosno suviše brzo. Brz i vrtoglav uspon nisu baš za svaku osobu, svakog pojedinca, pa i sistem, organizaciju... Endi Vorhol je utemeljio princip „pet minuta slave“, ali nije dao preciznu vremensku koordinatu. Pametno i bezbedno. Na svakome je da se sprema i nauči da iznese tih pet minuta. Ako je spreman, onda su tih pet minuta samo uvod u formiranje institucije. A ako nije... No, nećemo o onima koji nisu imali moć da iznesu svoje zvezdane trenutke i sagoreli. Kada patuljci pomisle da su nešto drugo, vraćaju se u realnost značajno patuljastiji i jure se ispod kola. Interesuju nas oni koji imaju mogućnost da uzlete, ali i da nastave let. Interesuju nas oni koji stazu uspeha gaze pod vođstvom GPS-a logike. Oni koji letvicu neprestano podižu. I to sami sebi! Promiskuitetne selebriti patuljke ostavljamo septičkim tabloidima.
Sa poslednja dva, nedavno završena vinska takmičenja (DWWA 2017 i BIWC 2017), u Vinariju Deurić se poput grada sručila čitava gomila medalja. Valjda petnaestak je u pitanju. Ni sami više ne znaju da li da ubrajaju preporuke u nagrade!? Neki oblik jedne benigne agonije se nastavlja. Avangarda, Enigma, Pinot Noir, Chardonnay, Merlot, Gewurtz, Talasi... Takmičenja su mogla da posluže kao tačka razdvajanja određenih vina, ali avaj... Sva vina su dobila medalje, pa je nemoguće razdvojiti ih u glavi (a naročito očima), po stikerima. Nije baš čest slučaj da pravite dosta toga i da baš sve valja. Iz tog razloga ova situacija iz Male Remete zaslužuje frenetičan aplauz.
Specijalnu radost u ovoj složnoj i jakoj firmi u neprestanom usponu, izazvali su proboji Talasa Belog i Talasa Crvenog. Karakteristična jedra (koje mi u Vinovniku zovemo – Tigrove kandže) spadaju u niži cenovni rang, a stigli su im srebro i bronza sa Dekantera! Lep uspeh za najnovije berbe vina, i to onih vina koja su prva iz ove vinarije bačena u oganj javne diskusije. Da ne pominjemo iz koje godine. Ne postoji u tržišnoj jednačini bolje rešenje od ovog, ubitačnog paketa: niska cena i visok kvalitet. Bravo za jedra (kandže).
Neki, možda i opravdano, smatraju da Deurić vina uzajamno liče. Po delu nekih, to je mana. Po većini (koja je u pravu), ta čvrsta, puna linija je kombinacija teroara, stila, vizije kreatora i težnje da se dosegne platforma prepoznatljivosti. Odnosno, što bi rekle sudije u Londonu i Sofiji, a i u sebi, za panel astalima: „Opet ovaj Mirko!“ Samo ti radi, Mirko...
E sad, jedno baš teško pitanje... Zašto u tih pola kile srebara i nekoliko bronzi nema nijednog zlata? Od pet šuteva na gol, dva idu u okvir. Od tri šuta u okvir gola, jedan je i gol, kaže verovatnoća... Dakle, ako je vaš tim šest puta šutnuo u okvir, dva gola su pala, samo ne i formalno. Jedan najmanje... U slučaju Deurić, imamo strategijsko, frontalno pomeranje kvaliteta, što bi bilo lakše objasniti šahovski. Vina im se prate, odnosno idu zajedno. Sve je potpuno suprotno od onih patuljaka sa vrha teksta. Zajedno idu vina, zajedno se i oni drže, a uspeh dočekuje dostojanstveno. I neće biti mesta čuđenju kada se sa nekog takmičenja uskoro vrate sa punom šakom zlata (brade). Kada i kako?
Po mojoj proceni 2019-ta će biti TA godina za Vinariju Deurić. Tada će se sklopiti još neke kockice. Inicijalna kapisla za zlatnu bombu ove sjajno osmišljene i vešto vođene vinarije su dva vina koja čekaju svoj trenutak. U pitanju su marselan i probus. Ovaj permanentni crveni dipol kod Deurića je već duže vreme javna tajna, marketinški više nego opravdana. Svi znaju, a zvanično niko ne zna. Marselan (vinski Harlemovac) još niko u ovoj zemlji nije posadio, a da nije bar odlično uspeo (Bjelica, Virtus, Belo Brdo...). Probus, zbog svog kratkog staža, generalno se još uvežbava po podrumima, ali da može biti čudo (Milanović - 2012), fakat je da može. Možda će se potencijalna TA (2019) godina slučajno kod Deurića poklopiti sa stasavanjem crvenog dipola? Možda, ali teško. Naučili su nas za kratko vreme da kod njih ništa nije slučajno.
Jedna lasta ne da ne čini proleće, nego neuspešno dublira i obično jato („Evo tu su, sad će... Sređuju gnezda.“). Iz te perspektive se ovaj globalni uspeh gotovo svih Deurić vina, može i mora posmatrati kroz prizmu radosti potrošača: Koje god vino da sebi priušte, priuštiće potvrđeni kvalitet. I zato svaka od ovih silnih medalja koje su nedavno uzeli predstavlja mentalni fiskalni račun na bilo kojoj boci... Tako se formira kasta iskrenih navijača vinarije. Dovoljno odlično, ali i uvod u još bolje! A oni će umeti, kao i do sada, da se nose sa svakim uspehom. Kod njih se uspeh ne dešava, nego se kreira. Zato im i ide ovako dobro.
Vinovnik
