Lično
Uvoštavanje
Prateći pritupe savete onlajn magova, stavljamo ovaj naslov sa idejom da zaintrigiramo čitaoce.
Kada se kaže „uvoštavanje“, najčešće se misli na dovođenje organizma u postdelirični stadijum pod dejstvom alkohola. To je onaj trenutak u kome zapremina jezika, subjektivno posmatrano, za dva broja prevazilazi zapreminu usne duplje, pa se lice preventivno ne oglašava. Zatim, centar za ravnotežu šalje testamentarni mejl po moždanom komšiluku, a kompletan sistem za varenje po hitnom postupku piše projekat za ratosiljavanje neprimerenog sadržaja kroz sve raspoložive drenažne šupljine. No, nisam hteo o tome. Ko bi još o tome pisao?! Dobro, poneo me naslov...
Pod pojmom „uvoštavanje“ ili“ovoštavanje“ ili kako god, mislim na princip zatapanja grlića vinske boce voskom. Taj pokušaj efektne zamene za uobičajenu kapicu, još uvek većina vinara ne praktikuje. Po logici stvari, oni koji zatope voskom svoje boce se na neki način izdvajaju. Ubedljivo najinteligentniji način vizuelnog izdvajanja imamo na primeru „maga iz Iriga“, koji je maestralno uspeo da se izdvoji ne stavljajući „ozgor“ ništa, pa prostim množenjem cene kapica sa brojem „belih boca“ iz tog podruma dolazimo do ogromne uštede. A efekat postignut: Izdvojio se vizuelno! Dobro, za tu „obeskapljenu“ matematiku je neophodno imati poprilično jaku proizvodnju i brz plasman, ali u slučaju Vinarije Kovačević to nikada i nije bio problem. Ali nisam hteo ni o tome...
Ono na šta sam želeo da se posebno osvrnem je vosak na vrhu flaše. Kada kažem „vosak“, mislim na materijal koji na vosak podseća, ali ne mora nužno i biti. Uostalom, mi parafinske sveće već decenijama zovemo „voštane“... O voštanim bojama da i ne govorimo. Elem, za pečaćenje flaše se koristi smesa na koju se, neposredno po nanošenju, najčešće dejstvuje pečatom. Ovaj princip finalnog zatvaranja boce je definitivno najskuplji, ali i formalno najefektniji. Ljudi koji imaju pogrešnu svest o tome da se moderno izražavaju, rekli bi: „Nema dalje“. Što se tiče benefita iz kategorije „praktični“, pre svega je tu esencijalna higijena. Voštana „oplata“ na boci sprečava potencijalne orgije bakterija, razne nečistoće, buđ... Ono što nije praktično je proces zatopljavanja, gde se sve radi ručno i, što bi porno zvezda Ron Džeremi rekao: „Jedna po jedna!“ A to može da potraje.
Kad smo već u tom, lascivnom sektoru, interesantan je fenomen „vatačine“. Naime, ako u vinoteci radi grejanje, onda je moguće po otiscima prstiju, skoro pa precizno prebrojati na vosku koliko se ljudi uhvatilo za flašu. Kada ima puno otisaka, a flaša neprodata, to znači da su je mnogi držali, bez konačnog zadržavanja. I ona tada liči na „forenzičarsku radost“, materijalni dokaz ubistva koje je izvršilo krajnje nepažljivo lice, poznato pod latinskim nazivima: Ubica Amater, Afekt Dileja ili Ja Ovu Preslanu Supu Neću Jesti. Bilo bi lepo da osoblje vinoteke vodi računa o otiscima prstiju i da boce ipak cirkulišu. Kada se neka čestito izvata, stavi se u štek i prodaje tek u paketu sa nekoliko istih boca. Ona promotivna bi valjalo da je lišena otisaka.
Na našem tržištu imamo nekoliko primera elegantnih boca zatopljenih voskom, ali ti primeri se poprilično dobro prodaju, pa nema bojazni od otisaka. To su: Graffiti Crveni – Vinarije Bjelica, Konstantin Veliki i Carica Jelena – Podruma Malča, Dobra Godina – Vinarije Temet, Kamnikova teška artiljerija...
Vinovnik
