Lično
Vaistinu se rodi ili Rođendan zvanično prvog enologa
Najradosniji dan u Hrišćanstvu je rođendan Gospoda Isusa Hrista. U to ime, svim svojim čitaocima želimo svako dobro. Hristos se rodi!
Bilo bi najlogičnije da se na ovom mestu, povodom Božića, upletemo u zavodljivu paučinu analize svečanih trpeza i po logici stvari, iako zvuči kontradiktorno, dominantnoj ulozi prateće vinske nadgradnje. Novčanik diktira mizanscen trpeze, a bukvalno sve svetkovine sa verskom potkom bi trebalo da piju vodu (pa i vino) sa izvora mere. Stoga je važnije ko vam za Božićnim astalom jede i pije, nego šta se jede i pije. Ajmo dalje!
Desi se to, da vino prati hranu. U tome se slaže veći deo sveta, ali se mora znati „koji dres nosite“. Nama vino nikada ne prati hranu, niti se prožimaju. Prvo ide vino, a tek posle hrana. Odgovor na pitanje „Šta da pijem uz ovu hranu?“, apsolutno je nebitan. Aman, rođače, pij šta god hoćeš! „Kakvu hranu da spremim uz ovo vino?“, jedino je enoideološki ispravno pitanje. Činjenica je da uz dres ide i ugovor, ali postoji nešto važnije i od ugovora. No, nećemo o tome ovde... Hristos se rodi!
Ove godine se dešava nešto što je za svaku pohvalu. Doskorašnje audio simulacije Kurske i sličnih bitaka po ulicama, pretvorile su se 2016-te u vrlo umeren pirotehnički performans. Sa rafalnih, prešlo se na pojedinačne paljbe, na radost nemalog broja onih koji takve demonstracije veselja smatraju nedotupavnim. (Posebna pohvala kampanji „Petarde su za retarde“) Atomski spreda, sleva, zdesna, zguza... Odakle sve ne... Kao dete sam smatrao da su petarde i slične im naprave jako rđava investicija, pošto plaćam od jadnog džeparca nešto što samo pukne?! Nit’ se jede, nit’ se pije, nije ni strip, ni ulaznica za bioskop... I onda sam jednog prolećnog dana, pre 28 godina, pri povratku iz omiljene kafane na Aerodrom u Titogradu (JNA), demonstrirao panterski skok u jendek, da bi na taj način izbegao ozbiljnu paljbu. Neko je u kući pored puta, verovatno ženio sina, a važno je znati da tada nije bilo Skajpa i Fejsbuka. Jedini način da familija u Skandinaviji sazna za svadbu, bilo je dizanje u vazduh dobrog parčeta dvorišta.
„Zašto vi toliko pucate? Delujete razumno, a ja to stvarno ne razumem...“, upitah tada čika Radeta Bijelića, vrhunskog meteo službenika na aerodromu.
„Znaš, to je kod nas stari običaj. Pucnjavom smo morali da oglasimo da smo živi.“
Ovo verovatno ima smisla, na neki način i dan danas. Naime, verovatno najjače kanonade, fasade i građani Beograda pamte u prvoj novogodišnjoj proslavi nakon okončane orgije NATO psihopata. Oglasili smo se da smo preživeli. Na sreću, izgleda da se to sad podrazumeva, pa se smalaksalo. Možda su na neki način doprinele i (sada) legalne prodavnice pirotehnike. Nije valjda više interesantno kad je odobreno. Idemo opet u Crnu Goru...
Postoji legenda o tome da je pri donošenju Ustava Kneževine Crne Gore (kasnije Kraljevine) Knjaz Nikola slušao predloge... Jedan je glasio ovako:
„Najstrožije je zabranjen protivprirodni blud sa životinjama...“
„Briši to!“, reče Knjaz.
„A zašto, pobogu?“
„Ovaj narod i ne zna da to postoji! Čim se zabrani, svi će da rade...“
I tako su nam za Božić, dragom Bogu hvala, splasle petarde... Mada valja biti pošten i reći da su prangije (primitivni benigni topovi ritualne namene) sastavni deo Božića, verovatno od trenutka kad smo saznali za barut. A pucnji iz puške su opet, bili i zvučna najava domaćinovog pohoda na badnjak. Tako da se ne može preterano ni zamerati selektivno davanje oduška.
Koliko god se trudili da pohvalimo nešto što se kod nas pozitivno dešava, uvek će postojati ljudi koji će to nipodaštavati. Sa tim se mora živeti. Međutim, ako je potrebno da se lično pohvale, tu nema ustručavanja. Svako ko je uzeo lopatu na 15 minuta i očistio deset kila snega ispred zgrade, pohitao je da to podeli sa vasionom preko društvenih mreža. Kurčenje sopstvenom dobrotom spada u korpus autoimunih mana. Ljudi koji se maltretiraju po vinogradu tokom cele godine, ne postavljaju se u rang mučenika, zato što svoj, najlepši posao na svetu, suviše vole i drže do toga da je to normalno i da se podrazumeva. Svaki dobročinitelj i jeste dobročinitelj do momenta u kome više nije anoniman. Isus Hristos superstar, kome je danas 2016-ti rođendan nije insistirao na anonimnosti, ali je za to imao debeo razlog. On je imao misiju... Uostalom, na svadbi je od gomile vode, čudom stvorio vino. Nećemo ovde postaviti logično pitanje: „Koja budala je doterala toliku vodu na svadbu sa idejom da njom napoji goste?!“ No, bilo kako bilo, prvom zvanično zabeleženom enologu u istoriji želimo srećan rođendan. Vaistinu se rodio!
Nenad Andrić
