Vest
Vivisekcija VIVIS-a – Nema novog predsednika
Propao pokušaj da se održi izborna skupština VIVIS-a (28. II 2014). Višak kiseonika, a manjak ljudi u Sali.
„Zašto nisi došao na dodelu nagrada? Bilo je puno ljudi...“
„Zato što me više interesuje VIVIS. Lako ćemo za nagrade.“
„Aha, dobro.“
„Videćemo da li je dobro...“
Iz čisto praktičnih, sasmim tim i razumljivih razloga, zasedanja skupštine udruženja vinogradara i vinara Srbije - VIVIS-a, zakazuju se gotovo isključivo u vreme odvijanja vinskih sajmova. Tada je najviše vinara na licu mesta, pa je sasvim logično održavanje sednica. Vinari su raštrkani širom zemlje i čista je utopija sabrati ih na jednom mestu u zakazano vreme. Na sajmu te prepreke nema.
Praksa je nastavljena i na ovogodišnjem BeoWine Fair-u. Uredno zakazana sednica, veliki broj članova na maksimum 60 metara vazdušno od sale, a sala... Prazna, naravno. Pažljivim i detaljnim prebrojavanjem došli smo do broja prisutnih članova koji plastično može prstima pokazati trapavi pripravnik za strugom. Patetičan epilog više meseci ranije najavljivane izborne skupštine udruženja. Predsednik u ostavci, g. Radenković je otvorio i zatvorio sednicu brzinom kojom osrednji somelijer uklanja pampur iz boce.
Udruženje nema kandidata za upražnjeno predsedničko mesto. Ni na horizontu nema naznaka da će se neko pojaviti. Po nekima je to problem, ali evidentno je pravi problem daleko veći. Postavlja se pitanje da li je ovakvo udruženje uopšte potrebno? Ako je masovnost na sednicama merilo, onda je ovo udruženje već pokojno i to nije neophodno posebno matematički dokazivati. Svaka sledeća sednica će verovatno biti parastos kome prisustvuje par entuzijasta. Samo da se podele sveće...
Da je u našoj zemlji apsolutno sjajno pokazuje grčevita borba za vlast političkih subjekata. Redukovani kapaciteti za „drpanje“ bi za posledicu imali manjak zainteresovanosti za položaj. To je i više nego jasno. U slučaju VIVIS-a, gde je mesto predsednika volontersko, očigledno ne postoji nijedan ozbiljan motiv da se neko prihvati pozicije. Ni ideja da budući predsednik udruženja ima materijalnu naknadu za uloženi trud i obavljen posao, verovatno ne pije vodu. Od toga da li neko prima platu ili ne, ne zavisi zaista ništa. Iako je to poprilična šteta, VIVIS definitivno mora da se menja. Kako, sa kim i na koji način? Mnogo pitanja, a nikoga za odgovor.
