Lično
Vulkan
Nova izlivanja potočića, rečica i reka... Prokletstvo verovatnoće.
Kada su se pre dve godine intenzivno kišom spajali nebo i zemlja, došlo je do tada neviđenih poplava na dobrom delu Balkana. Epicentar kuršlusa orgije viših sila je bila baš Srbija. Neposredno nas je davila kiša, a preko sredstava informisanja su nas dodatno davili popularni eksperti. I tada je pominjan potop kakav se ne pamti, odnosno čitav buket pratećih događaja koji se dešavaju jednom u sto godina, hiljadu godina... Verovatnoće takvih događaja se inače množe i tako smo došli do 2014-te, kao godine u kojoj se sve to dogodilo prvi put nakon ozbiljnijeg hlađenja zemljine kore. U šali sam često pitao pokojnu baku kako je to tada izgledalo, aludirajući na njenu vitalnost u vremešnosti. Da li je baš tako?
Pitanje: „Da li je baš tako?“ se ne odnosi na baku, nego na množenje tih verovatnoća i kataklizmu. Retko se na nekom zvaničnom fakultetskom predavanju čuje dobra fora, ali jedan profesor sa ETF-a u Beogradu je, objašnjavajući baš ovo o čemu pišem, ispalio epohalnu. Naime, pitao nas je kolika je verovatnoća da se u nekom avionu nalazi bomba. Ta mala verovatnoća se dobija jednostavnim deljenjem broja potvrđenih aktiviranih bombi, sa brojem ukupno realizovanih, komercijalnih letova u istoriji. Odgovor je bio: „Jako mala verovatnoća, ali izračunljiva.“ „Dobro, mudraci, a koja je verovatnoća da se u avionu nalaze dve bombe?“ Prosto, kvadrirana prva verovatnoća i neshvatljivo mali broj... „E pa kad je tako“, reče profesor, „Kada letite, ponesite jednu!“ Naravno, ne morate je aktivirati, ali je bedna šansa da postoji još jedna, pa ste bezbedni.
Preventivu zasnovanu na „neće valjda“ bajalici, uvek na sablju dočeka Marfijeva zakonska regulativa sa „Naravno da hoće!“ Misleći da su nas svi krvavi potopi matematički prošli i da nije potrebno ulagati dodatna sredstva u zaštitu od, u ovom slučaju poplava, neki su se zaigrali. Nakon kataklizme od pre dve godine, mnogi su pomislili da nam nije nužna odbrana od nečega što će se tek kroz par milijardi godina ponoviti. Ovde je važno zapaziti ponašanje Japanaca prilikom zemljotresa. Na teritoriji četiri velika i još dosta manjih ostrva zemljina utroba često odigra trbušni ples. I taj narod je spreman. Svako zna šta mu je činiti u toj neprijatnoj situaciji. Prosto, uče se od malena i žive razvijajući neprestano svest o tome da se takve stvari dešavaju.
Izgradnja zaštitnih bedema i odgušenje potencijalno opasnih potočića moraju biti prioritet, pošto nevolje imaju tu neprijatnu osobinu da se ponavljaju. Ma koliko bila mala, verovatnoća da se čak svake godine iznova dešavaju, postoji. Sa tim se ne igra. Ove godine nisu stradala naša koncentrisana vinogradarska područja. Pod udarom su tradicionalno plavni delovi Srbije. Opet strada jedino što nas može i mora izvaditi iz ovog ekonomskog epskog ambisa, dakle poljoprivreda. Ona se mora zaštititi i maksimalno pomoći u novim okolnostima, u ovom estradnom performansu prirode koja ima svoje mehanizme odbrane. Saterana uz zid, priroda svoju odbranu demonstrira po sopstvenim zakonima, koji zakone verovatnoće vaspitnim šamarom uklanjaju rutinski. Zna se ko je stariji.
Kada sam se već doticao bake, da dodatno malo privatizujem priču. Moj nastariji (po stažu) prijatelj, (tvrdi se da smo obojica kao bebe progovorili samo da bi se neprestano prepirali) je pre izvesnog vremenskog perioda kupio dosta zemlje u okolini Valjeva. Posadio je jabuke, šljive, trešnje... Pošto je to kraj koji nepogrešivo kače sve moguće nedaće, vrlo ga oprezno svaki put pitam za stanje voćnjaka. Pre dve godine, nakon što mu je imanje preživelo: poplave, klizanje terena, izlive podzemnih voda, zemljotres i neizbežni grad, rekao mi je: „Brate, fali mi još vulkan, pa da kompletiram cirkus.“
Neke pojave se ne mogu sprečiti. Ako ste na klizištu, onda tu nema spasa... Zemljotresi, a naročito klizište, dovedu vas u situaciju da je jedina mehanizacija kojom je moguće prskati ono što preživi – BMX bicikl. Međutim, za grad postoje rakete, eventualno mreže i neka sofisticiranija sredstva, a za poplave se može i mora temeljno spremati. Zalivanjem se ne sprečava kiša, odnosno u ovom slučaju, teorija o dve bombe u avionu, ne pali. Doduše, ne pali ni u samom avionu, iako je fora dobra!
Nenad Andrić
