Događaj
Wine Jam ponovo u formi
Poslednja tačka vinskog letećeg cirkusa u tekućoj godini (mada se to nikad ne zna) održana prethodne subote u Fabrici
Kvantitet i kvalitet su retko u saglasju, pa bi na neki način predoziranost vinske publike brojnim izotopima zabave pod firmom Wine Jam, trebalo da utiče na pad kvaliteta, te da se broj posetilaca smanjuje. Međutim, poslednji u nizu, održan prethodne subote, prevazišao je i najoptimističnija predviđanja. Kad pišemo – poslednji Wine Jam, uvek to činimo sa dozom straha da će do sutra sabajle da se održi bar još jedan, pa vest ispadne netačna. Neki bi rekli da je za uspeh ove manifestacije izuzetno zaslužan prostor, pošto se multifunkcionalna i sjajna Fabrika ispostavila kao pun pogodak, ali neko je to mesto morao i izabrati. Sem par grešaka, organizator je imao i seriju ozbiljnih pogodaka. Fabrika je definitivno, verovatno i najjači pogodak.
Na udicu za publiku, organizator je stavio crvića koji se zove „autohtono“, ali svako ko se uhvatio na prethodnu udicu sa istim crvićem pre nekoliko meseci na pet troskoka od Terazija, znao je sasvim dobro da je to samo crvić. Doduše, ovoga puta je bilo izobilja vrhunskih prokupaca i tamjanika, pošto su Župljani nastupili u solidnom sastavu, ali je tu falila čitava lepeza naših ozbiljnijih sorti. Opravdanja naravno ima, pošto je bilo manje braće sa severa Srbije (Vojvodina), a tamo se podosta radi na našim novim i starim sortama. Nevolja za organizatora kada se uhvati autohtonosti kao mamca je i u tome što sem tamjanike i prokupca, ne postoji neki naročiti izbor sorti „raširenih“ po vinarijama. Uglavnom po nekoliko, pa sad ako se niko ne pojavi na dešavanju, nema ni sorte. No, forma je ispunjena, pa se zaista uživalo u belom i crvenom župskom ponosu, pre svega. Uostalom, ako ćemo pravno da posmatramo, nema laži ni prevare. Bukvalno sve sorte u Fabrici su negde autohtone, a nigde nije pisalo da će to biti samo srpske. Lukavo!
Pre dve, pa i nepune tri decenije, dok se Beograd tresao od muzičkog neukusa, jedan dvojac bez kormilara se čuo jače od tog turbo pakla. U pitanju je naravno „Blues Trio“, najmanji na svetu, verovatno najmonolitniji sastav na tu temu koji smo ikada imali. Publike je uvek bilo do granice padanja u nesvest zbog nedostatka vazduha (minimum par stotina, pa do hiljadu i više), ali smo se uglavnom svi vremenom upoznali. Prepoznajemo se i danas na ulici. Sličnu priču imamo i sa Wine Jamom. Može neko reći da je to uvek ista publika, što fakat uglavnom jeste, ali je ona dovoljno brojna i zaslužuje ove vinske žurke. Sada oranizator može vrlo hrabro da zakaže susret i u vreme održavanja drugih sajmova, pošto će dosta vinara zarad niske kotizacije i renomea ipak nastupiti na Wine Jamu, a svoju publiku već ima. U pitanju je publika baš Wine Jama, koja nije nužno i vinska. To je podatak za posebno poštovanje. U vreme održavanja ovog poslednjeg, podosta naših entuzijasta se zaputilo u Hotel Esplanade u Zagrebu, ali je delovalo kao da niko ne fali. Permanentna gužva na rentiranju čaša je to nedvosmisleno potvrđivala, sve vreme. Ono što se nameće kao zaključak je, mada se to nikad ne zna, da je Wine Jam nakon dvoipogodišnjeg putešestvija, u Fabrici konačno našao svoj dom. Ako se i ne skrasi tu, povešće svoju publiku na druga mesta, a menadžmentu odlično osmišljene i realizovane Fabrike ostaje da nastavi praksu organizovanja sličnih događaja u sopstvenoj ili ponovo u koprodukciji.
