Penušavo vino je jedinstveno i elegantan tip pića, proizvedeno širom sveta, koje se odlikuje karakterističnim mehurićima. Najpoznatiji tip penušavog vina je šampanjac, koji ima posebno poreklo – mora dolaziti iz renomirane regije Šampanje u Francuskoj. Proces proizvodnje šampanjca i drugih penušavih vina razlikuje se u nekoliko ključnih aspekata, što daje posebna svojstva i karakteristike ovim vinima.
Šampanjac i penušava vina proizvode se fermentacijom u boci, pri čemu dolazi do formiranja ugljen-dioksida i sitnih mehurića. Ova tradicionalna metoda, poznata i kao „klasična“ ili „šampanjizacija“, primenjuje se za stvaranje najkvalitetnijih penušavih vina. Osim u Šampanji, ovaj proces se koristi u proizvodnji penušavih vina širom sveta – u Kaliforniji, Australiji, Južnoj Africi, Kanadi, ali i u Španiji i Italiji, gde nastaju specifični proizvodi kao što su Cava i Prosecco.
Dok šampanjac mora dolaziti isključivo iz regije Šampanje i proizvoditi se uz strogo poštovanje propisanih pravila, penušava vina iz drugih delova sveta mogu da koriste iste sorte grožđa – Chardonnay, Pinot Noir i Pinot Meunier – ali uz manju regulaciju u pogledu lokacije i tehnologije proizvodnje. Ova raznolikost doprinosi širem spektru stilova i karakteristika penušavih vina dostupnih širom sveta.
Osim razlika u geografskom poreklu, šampanjac i penušava vina imaju različite profile u pogledu nivoa slasti, arome i strukture. Dok šampanjac slovi kao najpretigžnije i najfinijeto penušavo vino, proizvodi iz drugih regija često imaju svežiji, voćniji i manje kompleksan karakter, što ih čini dostupnijim širem krugu potrošača. Međutim, kvalitet i izuzetnost tih vina nikako ne sme biti zanemareni, jer savremena tehnologija i posvećenost vinara mogu da stvore jedinstvena i izuzetna penušava vina širom sveta.
Šta je penušavo vino i razlika od šampanjca
Penušava vina su tehnički veoma napredna vina koja prolaze kroz proces dvostruke fermentacije, što im daje karakterističan mehurićavi ukus. Međutim, pravi šampanjac se mora proizvoditi isključivo u regiji Šampanje u Francuskoj, prema strogim pravilima, koristeći samo određene sorte grožđa.
Karakteristike pravog šampanjca
Da bi se nazivao šampanjcem, vino mora poticat iz definisane regije u Francuskoj i proizvoditi se prema tradicionalnoj metodi koja uključuje sekundarnu fermentaciju u flaši. Najzastupljenije sorte grožđa u šampanjcu su Pinot noir, Pinot Meunier i Chardonnay.
Vrste penušavih vina
- Blanc de Blanc – penušava vina proizvedena samo od Chardonnay grožđa
- Blanc de Noir – penušava vina napravljena od crnog grožđa, poput Pinot Noira
- Rosé – penušava ružičasta vina
Nivoi slatkoće penušavih vina
- Extra Brut – najsuvlje, sa najmanje šećera
- Brut – suva i posna vina
- Extra Dry – pomalo slatka, ali još uvek suva
- Sec – srednje slatka
- Demi-Sec – slatka
- Doux – najslađa
Penušava vina su popularna za pripremu osvežavajućih letnjih koktela poput Bellini, Aperol Spritz i Mimosa. Najbolje ih je služiti u odgovarajućim čašama – Flute, Coupe ili Tulip, svaka sa svojim prednostima.
Kako se pravi penusavo vino
Proces proizvodnje penušavog vina zahteva pažljivo upravljanje vinskim procesom. Primarna fermentacija, gde se alkohol stvara, praćena je sekundarnom fermentacijom koja stvara ugljen-dioksid i daje penušavim vinima njihove poznate mehurićave karakteristike.
Temperatura serviranja ima ključnu ulogu u uživanju penušavih vina. Jednostavnija vina poput proseka najbolje se služe na temperaturama od 4-7°C, dok kompleksnija penušava vina poput šampanjca treba da se serviraju na 8-10°C. Pravilno otvaranje boce je takođe važno – polako otpuštanje pritiska na čepu kako bismo sačuvali fine mehurićke.
Penušava vina se mogu proizvesti različitim metodama, uključujući tradicionalnu metodu (Méthode Champenoise) kao i moderniju Charmat metodu. Dok tradicionalna metoda zahteva duže odležavanje i ručno rukovanje, Charmat metoda koristi zatvoreni tank za brzu sekundarnu fermentaciju, stvarajući svežija i voćnija penušava vina po nešto nižoj ceni.